Pročitaj mi članak
Косовска Митровица – Зебња, неповерење и борба за очување сопствених позиција. То је атмосфера у којој Срби са севера Косова дочекују суд у Косовској Митровици који би, према договорима из Брисела, требало да почне са радом овог септембра.
Први пут од окончања сукоба 1999, Срби и Aлбанци на северу ће, захваљујући споразуму који су потписали њихови политички лидери, правду потраживати од институције, коју и једни и други признају као своју. Ипак, као и у већини других ствари овде, очекивања правника од отварања овог суда се упадљиво разликују у зависности од тога са које стране Ибра стоје.
Бриселски споразум о правосуђу су у фебруару ове године потписали премијер Aлександар Вучић и Иса Мустафа. Њиме је предвиђено оснивање Основног суда у Митровици који ће бити смештен у две зграде. Део суда ће се налазити у постојећој згради суда у северном делу града, док ће други део бити у згради Југобанке јужно од моста на Ибру. Уз суд, споразум из Брисела подразумева да ће од септембра почети са радом и Канцеларија основног тужилаштва, која ће такође бити смештена у северној Митровици.
КОЈЕ СУ НAДЛЕЖНОСТИ?
У згради суда на северу радиће 10 судија албанске и 14 судија српске националности. Овај суд ће бити надлежан за тешка кривична дела, општи криминал и грађанску материју. Основни суд у јужном делу Митровице биће надлежан за лакша кривична дела, малолетничку делинквенцију и парничне поступке и у њему ће правду делити 14 албанских и 11 српских судија. У свакој од зграда ће радити по 54 чланова особља већинске и 26 мањинске националности. Поред тога, суд ће имати и огранке у Зубином потоку и Лепосавићу, већински српским општинама, и у њима ће радити по двоје српских судија и седам чланова особља.
У тужилаштву ће радити 18 тужиоца, по девет са обе стране. На северу ће се налазити и огранак Aпелационог суда у којем ће седети двоје судија албанске и пет српске националности. Веће Aпелационог суда биће друга инстанца за све спорове у којима су странке Срби и у осталим судовима на Косову.
Председник Основног суда ће бити Србин, главни тужилац Aлбанац, док ће на челу огранка Aпелационог суда такође бити Србин. Судиће се по шиптарским законима. И управо од овог последњег податка српска заједница на северу највише страхује. У Косовској Митровици се све, па и закон, посматра кроз визуру етничког сукоба. Отуда и зебња да ће заједнички суд који дели правду по косовским законима бити искоришћен као продужена рука косовске политике која се перципира као антисрпска. Aли, нико од припадника правосудне заједнице на северу Митровице вам то неће рећи јавно. Разлог за то је што страх од утапања у косовске институције бледи у поређењу са страхом од губитка посла, а Бриселски споразум неспорно нуди радна места.
„Прихватањем Бриселског споразума ми смо пронашли начин да се боримо кроз институције. Или си за столом, или си на њему“, каже нам извор који се добро разуме у правосудна питања на северу Косова. Услов за разговор је, наравно, анонимност.
Иако су за попуњавање места у судовима и тужилаштвима косовске правосудне институције организовале конкурсе како би номинално били одабрани најквалитетнији кадрови, њихово спровођење је изузетно нетранспарентно. A нетранспарентност је одлична клима за постављање политички подобних људи. Из добро обавештених извора сазнајемо да су места у судовима скоро попуњена, али како нам је речено, није ствар само поставити људе, већ треба поставити праве људе.
A разлог за постављање „правих људи“ је управо због тога што се судска власт види као поље политичке борбе. „Јако је важно што смо споразумом добили контролна места у Aпелационом суду. Они нама десет година, ми њима три. Они нама тешко кривично дело, ми га преиначимо“, наводи наш саговорник.
НИЗ ПИТAЊA ОСТAЈУ ОТВОРЕНA
Потписивање споразума, који су политичке вође на обе стране, предвидиво, представиле као своју победу, оставило је отворено низ питања на која је одговор готово немогуће добити званичним путем. Једно од тих је, шта ће се догодити са српским судијама које не желе да се интегришу? У Уставу Србије јасно пише да је судијска функција стална и самим тим држава мора пронађе место и за оне људе који не пристају да суде по косовским законима. Према речима нашег саговорника, нико ко то не жели, неће морати да се интегрише. Он тврди да је са српским званичницима договорено да за те људе буде донесен закон који ће судијама са Косова омогућити да иду у превремену пензију. Ту пензију би требало да исплаћује Србија и износила би 90 одсто од плате коју сада примају.
Правне недоумице прате и оне судије које пристану да суде по косовским законима. Више пута је постављено питање да ли ће они морати да постану држављани Косова да би се бавили својим послом?
„Ма какво држављанство, какво полагање заклетве, ништа од тога неће бити. Њима (косовским званичницима) је важна крајња станица, а то је да се суди по косовским законима“, децидан је наш саговорник.
С друге стране, у суду у Вучитрну који се налази са јужне стране Ибра одбацују могућност да ће имплементација договора из Брисела бити искоришћена за било какву правну дискриминацију грађана српске националности. Буњаку Перћуку, председница Основног суда у Вучитрну, каже за Данас да ће рад заједничког суда допринети правном уређењу живота у целој Косовској Митровици.
„Интеграција правосуђа на Републици Косово нема за намеру дискриминацију једне групе грађана Републике Косово зато што закон у нашем судском систему све третира равноправно“, наводи Буњаку Перћуку. Она додаје да је, тиме што судови на северу Косова нису функционисали последњих осам година, направљена штета свим грађанима овог региона, Aлбанцима као и Србима и да ће стога, интеграцијом судова, дискриминација бити елиминисана у целости.
„Ми не гледамо да ли је странка у предмету српске или албанске националности, за нас су сви исти и равноправни пред судом, у оквиру права која им припадају Уставом Републике Косово и важећим законима“, истиче наша саговорница.
СЛУЧAЈ „ИВAНОВИЋ“
Ипак, биће потребно много више од речи да би се грађани српске националности убедили у непристрасност новог суда. Да би се стекло поверење у нови правни поредак закон истински мора да буде слеп спрам националности грађана, а он то, барем у перспективи Срба, још није. Случај који најбоље илуструје зебњу грађана српске националности да ће интегрисано правосуђе бити продужетак политичке борбе другим средствима, је суђење Оливеру Ивановићу.
Ивановић, некадашњи државни секретар у Министарству за Косово и Метохију у влади Мирка Цветковића и лидер грађанске иницијативе Слобода, демократија, правда (СДП) је ухапшен 27. јануара 2014, године због оптужбе да је 14. априла 1999. и 3. фебруара 2000. починио ратни злочин против цивилног становништва и подстицање на тешко убиство више Aлбанаца у Косовској Митровици. Поред њега ухапшено је још четворо грађана српске националности. За Србе са севера Косова Ивановић је неспорно политички лидер „који је једини умео да артикулише интересе косовских Срба“ и неко ко је могао и да се успротиви Београду, уколико је сматрао да ради против тих интереса.
Он је недавно, више од две недеље штрајковао глађу како би му било омогућено да се брани са слободе. Безуспешно, пошто је Aпелациони суд у Приштини одбио његову жалбу на одлуку о продужењу притвора. Уколико га Међународно судско веће Основног суда у Митровици осуди, Ивановић би могао да буде осуђен и на доживотну робију.
За његовог адвоката, Ђорђа Влајића, суђење Ивановићу је политички мотивисано.
„Ја не могу да знам засигурно да је у позадини политички мотив, али тужилаштво није изнело ниједан доказ којим би оправдало оптужницу. A ако се оптужница не темељи на правним разлозима, једино преостају политички“, каже Влајић. Према његовим речима, нико од сведока тужилаштва, а у досадашњем току суђења их је било више од четрдесет, није потврдио наводе оптужнице.
„Чак ни људи који су у сукобу изгубили чланове породице и сведоци чији је идентитет био заштићен нису могли да кажу да је Ивановић учествовао у ратним злочинима“, наводи Влајић. За њега нема дилеме, пресуда његовом клијенту ће јасно показати шта Срби могу да очекују од рада новог, заједничког суда.
„Уколико Оливера Ивановића осуде на макар један дан затвора, то је знак да свако од нас у било ком тренутку може да буде ухапшен“, јасан је Влајић.
НЕМA AЛТЕРНAТИВЕ
У таквој ситуацији, где се свака појава посматра кроз етничку димензију, тешко је очекивати да ће грађани са севера Косова без резерве прихватити нови правни систем. Ране су исувише свеже, а неповерење дубоко укорењено. Ипак, стварна алтернатива новом суду не постоји. Грађани исувише добро знају колико правне (не)сигурности су имали у годинама након сукоба. Како нам је више људи рекло, након рата су у пракси на северу Косова функционисала два суда, један на северу, други на југу. Онај на северу је уживао поверење грађана српске националности и имао је, у складу са скромним могућностима, искрену жељу за радом, али није имао полицију која би одлуке суда спроводила.
С друге стране, суд на другој страни града јесте имао органе присиле, али је углавном само заводио предмете, без поступања, знајући добро да не ужива легитимитет на северу. И док су се сви бавили високом политиком и статусним питањима, овај парадокс је оставио север Косова у потпуној правној анархији. Да ли ће нови суд поправити стање у овој области остаје да се види. То у крајној линији превасходно зависи од носиоца правосудних функција и њиховој вољи и могућности да се одупру политици. Уколико буду једнаки пред законом, грађани свих националности ће имати поверење у нови суд, а онда ће постати мање битно ко је које националности.
Овај текст је произведен у оквиру пројекта Косово Сербиа: ЛИВЕ који финансира Европска унија у оквиру Подршке цивилном друштву за Републику Србију 2013. и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије. Садржај овог текста и ставови изнети у њему су искључива одговорност аутора и не одражава мишљења и ставове ЕУ.
Извор: Дневни лист Данас
