Прочитај ми чланак
Фото: Танјуг
(Политика)
Београд – Полицијско обезбеђење у Србији има 58 особа, које даноноћно чувају припадници Управе за обезбеђење МУП-а Србије. Међутим, број заштићених је већи, јер осим МУП-а за послове безбедности личности, према уредби владе, задужени су и Безебедносноинформативна агенција (БИА), Војнобезбедносна агенција (ВБА), Војна полиција и јединице Војске Србије.
Укупан број особа под заштитом државних служби безбедности је тајна и он варира у зависности од процене угрожености, која је условљена друштвеним приликама, политичком и економском ситуацијом у Србији.
У МУП-у кажу да је у последњих неколико година знатно повећан број оних који су тражили заштиту државних служби безбедности.
„За сваки од тих захтева ради се безбедносна процена, којом се одређује да ли је некоме заиста потребно, какво и који степен обезбеђења. Понекад се чини да је много лакше дати некоме обезбеђење, него га после укинути, јер таква одлука повлачи велику одговорност. Због тога је рецимо у развијеним европским државама са стабилнијим системима знатно мањи број особа под заштитом безбедносних служби него што је то случај код нас“, наводи наш саговорник.
Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања каже за „Политику” да у односу на број становника, Србија има превише штићених особа.
„Мислим да је главни разлог томе, што је то постало својеврсна мода. Знам да су неки измишљали претње, не би их именовао, јер свој значај у друштву мере по томе што ће бити виђени са припадницима обезбеђења. У појединим случајевима се пребрзо и олако закључивало о нечијој угрожености. За многе знам да уопште нису имали потребе за заштитом. Ако се плаше нека плате сами приватно обезбеђење „, сматра Николић.
Наш саговорник није хтео да износи имена, али је рекао да мисли на појединце из редова судија и тужилаца, али и на одређене политичаре и државне секретаре.
Према Уредби владе о одређивању послова безбедносне заштите одређених особа и објеката, право на обезбеђење имају председник Србије, премијер, председник Народне скупштине, министар унутрашњих послова, министар одбране, министар спољних послова, начелник Генералштаба Војске Србије, директори полиције, БИА, ВБА и Војнообавештајне агенције. Они имају право на обезбеђење и најмање шест месеци након престанка функције.
Поред њих право на заштиту служби безбедности имају страни државници, носиоци највиших државних функција током службених посета нашој земљи, као и носиоци највиших правосудних функција и други државни функционери у Србији, у зависности од процене угрожености, а по препоруци Бироа за координацију рада служби безбедности.
Томислава Николића, председника Србије и чланове његове најуже породице штити полиција, a Војска Србије и други органи у складу с потребама. Јединица Војске Србије „Кобре” брине се о безбедности Александра Вучића, првог потпредседника владе и министра одбране. Ивицу Дачића, премијера и министра унутрашњих послова чува посебно одељење полиције.
Полицијско обезбеђење имају скоро сви лидери парламентарних странака, осим Драгана Марковића, првог човека Јединствене Србије и Војислава Коштунице, лидера Демократске странке Србије, који има обезбеђење по месту становања. Коштуница на сопствени захтев нема целодневно обезбеђење. Полицијско обезбеђење има и Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, као и Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове.
Обезбеђење државних безбедносних служби има више од 20 судија и тужилаца, као и поједини новинари и спортисти.
Поред личности, државне службе безбедности задужене су за чување Народне скупштине, Генералног секретаријата председника Србије, зграде владе, министарстава и других објеката које користе штићене личности.
