Прочитај ми чланак

Ко су потписници Апела јавних личности за прихватање предлога ЕУ за Србију и КиМ

0

Руска агресија на Украјину убрзала је геостратешка померања и у том смислу неминовно актуелизовала косовско питање. Предлог који су ЕУ и САД понудили Србији и Косову у циљу консолидације ситуације на Балкану резултат је тих нових околности и потребе да се регион стабилизује и дефинитивно оријентише на евроатлантске интеграције, пише у Апелу јавних личности за прихватање предлога ЕУ за Србију и Косово.

Како се додаје, то је и прилика да се Србија по први пут, суштински, приклони тој опцији.

– Србија је декларативно опредељена за чланство у ЕУ и сходно томе се обавезала на вредности на којима та организација почива. Свака одговорна земља узима у обзир међународне околности и дужна је да направи избор који би омогућио њен напредак у сваком погледу. Стотине хиљада грађана Србије је отишло или свакодневно одлазе на Запад, они су већ направили тај избор – пише у Апелу.

Бесконачне расправе о томе да ли је Косово саставни део Србије и неодговорна политика Београда, додаје се, која је на делу од деведестих година прошлог века, превазиђене су реалношћу.

– Од те политике није било јасног дистанцирања јер се још увек очекују расплети који би омогућили српске аспирације у региону. То, осим што квари односе са суседима, штети и Србији која је таквом политиком „уједињења“ у други план ставила модернизацију, демократизацију и добробит својих грађана – наводи се у Апелу.

Напомиње се да „враћање Косова у државни оквир Србије не само да је илузија, већ је и немогуће без новог рата који би Србију поново и несагледиво уназадио“.

– Србија мора коначно да се суочи и прихвати последице сопствене политике, јер без тога ни Срби, ни Албанци на Косову немају перспективу. Француско-немачки предлог прихваћен од стране комплетне ЕУ – рачунајући и пет чланица које нису признале Косово – аподржан и од САД – пружа добру основу да се цивилизовано и договором направи корак напред. У интересу Србије је да Косово и Албанце прихвати као равноправне партнере – наводи се.

Предлог почива на премисама које иницирају процес и отварају перспективу и за Србију и за Косово.

– То би релаксирало односе, решило питање безбедности Срба на Косову и заштитило њихову мовину, као и културно и верско наслеђе. Предлог отвара и перспективу економског развоја, јер само добра регионална димензија Србију позиционира као међународни субјекат. Реализацију споразума би гарантовала ЕУ, а чланство у Унији би практично укинуло границе и омогућило слободу кретања и сарадњу – наводи се у Апелу.

Овај предлог је прилика коју не бисмо смели да пропустимо, истичу потписници, јер нема гаранција да ће бити бољих понуда.

– Историјске околности налажу одговорност свих елита – политичких, академских, медијских и верских – да подрже Предлог који ће најзад одредити државу Србију као модерну европску државу. Ми, потписници овог апела, позивамо представнике власти, надлежних институција, политичке актере и грађане да подрже предлог Европске уније и САД, кога су иницирале Француска и Немачка – закључује се.

Потписници Апела за прихватање предлога ЕУ за Србију и Косово:
Зоран Вулетић, председник Грађанског демократског форума
Јелица Минић, председница Европског покрета у Србији,
Бошко Јакшић, новинар,
Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора,
Раде Радовановић, новинар и писац
Филип Давид, писац,
Томислав Марковић, новинар и писац
Светислав Басара, писац
Жарко Кораћ, професор
Дубравка Стојановић, историчарка
Раде Вељановски, професор
Слободан Ружић, адвокат
Сеад Спаховић, адвокат
Ненад Прокић, драматург
Весна Пешић, социолошкиња
Миливој Бешлин, историчар
Иван Виденовић, професор
Чедомир Стојкович, адвокат
Милан Јовановић, новинар
Лука Јовановић, адвокат
Радоје Стефановић, адвокат
Драган Бањац, новинар
Милан Тодоровић, колумниста
Вељко Ђуровић, сниматељ
Василије Андјелић, пензионер
Оливера Јежина, глумица
Динко Грухоњић, новинар
Јован Комшић, професор
Тања Петовар, адвокат
Александар Секуловић, пензионер,
Влатко Секуловић, адвокат,
Александар Краус, председник Савеза антифашиста Србије
Михал Рамач, новинар и бивши главни уредник Данаса
Миодраг Капор, енергетичар
Иван Срдановић, писац
Олга Пинтар Манојловић, историчарка