Зашто је толики број данашњих државних руководилаца из ове организације?

Прва сазнања о чувеној Трилатералној комисији стекао сам читајући још као студент одличну књигу професорке Смиље Аврамов Трилатерална комисија. Све ми је то деловало занимљиво, помало мистериозно и, искрен да будем, крајње заверенички. Слично је било и док сам читао Ралфа Емерсона. Све те књиге о конспиративним организацијама – од масона, ротаријанаца, розенкројцера и чега све не – деловале су ми као да су написане како би аутор на лаковерном народу зарадио новац.

Први пут ми је искрену сумњу у томе ко су истински владари света пробудила Смиља Аврамов, јер нереално је очекивати да професорка међународног права такве репутације себи дозволи да се спушта на ниво рекла-казала приче. Колико је била у праву о Трилатералној комисији, можда најбоље осећамо данас. Осећамо ми то већ неколико деценија уназад, али сазнања о Трилатерали су нам била мршава.

У Србији Трилатерала функционише кроз организацију Ист-вест бриџ институт. Читајући чиме се бави тај институт, свако би у себи рекао да је то једна обична think-tank невладина организација која финансира одређене пројекте и ради на унапређењу законодавног оквира Србија око њеног прилагођавања свега што захтева Европска унија. Ипак, када се по дубини загребе делатност ове организације, а посебно када се види ко су њени чланови, схватиће те да се ради о изузето утицајној групи која суштински годинама уназад, па и сада, држи веома значајне ресоре у српској влади тако што су њени чланови на веома важним местима унутар владе.

На који начин су они изабрани, то нико жив не зна, али да су присутни у сектору финансија, енергетике и свуда тамо одакле се може вршити значајан утицај на вођење државне политике, ту нема никакве дилеме. Поставља се низ питања у вези са овом организацијом, од тога ко су њени чланови, какви су јој мотиви, какви су циљеви, за чије интересе све то раде, како се постаје члан те организације итд.

Ми за сада ниједан од тих одговора немамо, осим што од те организације добијамо кадрове у таласима да буду на државним јаслама и што они имају обилату прилику да креирају политику ове државе. Од 2000.године нема ниједне Владе која није имала њихове људе на важним позицијама, од министарских, преко директора јавних предузећа, државних секретара, директора владиних агенција итд. Занимљиво је што за неке од тих људи никад нисмо чули, никада о њима ништа нисмо ни прочитали, а одједном сазнамо да су то наводно изузетно образовани људи који су школе завршавали ко зна где по свету и сада напрасно хоће да помогну Србији.

Многи ми кажу да је писати на ову тему опасно, посебно ако се бавиш политиком у Србији. Наводно, то су јако моћни људи, са великим утицајем и на нашу, али и на многе стране владе, који могу да вам загорчају живот да готово ништа озбиљно не можете нигде да радите.

Нека буде да је тако, али некако ми се живот у свету наивних много више допада, јер заиста верујем да Србија може да води самосталну политику без утицаја разних Трилатерала и сличних трица. Зато, пишући на ову тему, и не радим ништа друго до тога да постављам одређена питања. Рецимо, зашто је толики број данашњих државних руководилаца из ове организације? Да ли се обесмишљава чланство у политичкој странци ако ће увек за кадрове на руководећим местима бити бирани ликови из ове невероватне организације или њој сличне?

С обзиром да из странке којој припадам има доста њих у Ист-вест бриџу, и сви имају значајне функције у држави, питам се да ли је онда потребно да сви тамо затражимо чланство како бисмо могли нешто озбиљније да радимо? Уосталом, ако неко мисли да пишем неистине, нека погледа сајт ове организације, па ће се уверити колико сам у праву.

Србија, ако жели напред, мора да се ослободи било чијег интересног и лобистичког утицаја, долазио он из неке стране државе, стране обавештајне службе, рецимо британске, think-tank организације, невладиног сектора, одакле год. Све док то не учинимо – а борба са њима биће дуга и веома тешка – не можемо кренути напред. Интерес Србије њима је последња рупа на свирали, јер ти људи не раде за националне интересе, већ за интересе „послодаваца“, оличених у мултинационалним компанијама и страним државама.

Извор: Нови Стандард – Владимир Ђукановић

Ознаке: Влада Србије, Владимир Ђукановић, српски политичари, српски чланови Трилатерале, Трилатерала