Pročitaj mi članakO ministarskim mestima govoriće premijer, rekla je juče Zorana Mihajlović ono što je inače jasno celoj Srbiji – da ćemo samo od Aleksandra Vučića moći da dobijemo pouzdanu informaciju ko će biti članovi njegovog novog kabineta.
Фото: Н.С.
А он још није спреман да је саопшти јавности („Политика” је покушала јуче у његовом кабинету да сазна нешто више), иако је после консултација код председника Србије Томислава Николића у четвртак рекао да, осим за два ресора, зна састав нове владе, која ће, како је раније рекао, бити истог формата, или чак мања за једно министарство.
Због премијерове тајновитости, новинари нашег листа покушали су да сазнају каква се кадровска решења очекују у новој влади.
Сигурно би за све било огромно изненађење да агилна и медијски атрактивна потпредседница не остане и у новој влади, као што није никакво изненађење што Расим Љајић остаје у влади, како је премијер јасно рекао још пре десетак дана. Питање је само да ли ће они наставити да воде иста министарства.
Опет, Вучићу ће бити потребни јаки аргументи за јавност ако их опет пресели на неке нове позиције, јер то би за обоје значило да су у три владе водили три различита ресора. За Зорану Михајловић се недавно чуло, незванично, да би могла да замени Жељка Сертића у Министарству привреде, али упућени мисле да би његова позиција требало да је сигурна после продаје железаре Кинезима.
Ако ћемо се у покушају да сазнамо бар нешто о саставу новог Вучићевог кабинета руководити његовом изјавом да је водио рачуна да то буду људи који могу да имају резултате, а не они који уживају симпатије у јавности, тешко да можемо закључити ко ће од постојећих министара остати.
Наиме, осим самог премијера, који је оцењиван просечном оценом, 4,1, сви његови још актуелни сарадници су практично подједнако (не)симпатични јавности. У новогодишњим истраживањима „Политике” и агенције „Фактор плус”, просечне оцене рада свих министара кретале су се између 2 и 2,8.
Ову последњу оцену имао је само Душан Вујовић, а како сазнајемо, он ће, извесно је, остати на челу Министарства финансија.
У перцепцији јавности Душан Вујовић и Кори Удовички су фаворити међународних финансијских институција, али о потпредседници владе и министарки државне управе и локалне самоуправе из незваничних извора стижу контрадикторне информације у вези са
њеном будућношћу у влади. Оно што „Политика” поуздано сазнаје јесте да Вучић са њом до јуче није имао никакве разговоре на ту тему.
Према неким изворима, њих двоје готово и немају никакву комуникацију (наводно, чак и од пре афере „Ветропарк”), а ни поменуте међународне институције нису задовољне њеним учинком – иако је питање колико је динамика реформе државне управе зависила само од ње, а колико од других актера и околности.
Међутим, други тврде да Удовички и Вучић имају коректне, пословне односе, јер она је само експерт у влади, не и неки страначки функционер, па и нема потребе за неким већим обимом комуникације између њих.
Наши извори тврде и да се у СНС-у, али и шире, не отимају за овај ресор јер неминовно следе бројна отпуштања у државној управи и обавеза оцењивања службеника – и мало ко је спреман да преузме на себе гнев који ће се сручити на главу онога ко то буде радио. Кори Удовички је, изгледа, спремна на то.
Иако је сам премијер Вучић, већ у два наврата, наговестио да му је управо ресор здравства још под знаком питања када је реч о кандидату за министра, по свој прилици, на том месту ће ипак остати досадашњи министар др Златибор Лончар.
Упућени у комбинаторику за место министра здравља кажу да је Лончар и даље најозбиљнији кандидат за ово место, због, прво, личне блискости са Вучићем, али и због агилности и постигнутих резултата.
Лончарева изјава да је „крајње нормално да када се мења влада, да се мења и министар” у једном тренутку изгледала је као наговештај одласка са ове позиције, али је то могао бити и полигон да се види ко ће са којим предлогом истрчати.
То се и догодило. Као најозбиљнији кандидат се појављује др Ласко Пушкаш, и то не као представник партије Мађара, већ човек који је високо котиран у СНС-у. Он је председник Савета за националне мањине СНС-а.
Др Пушкаш је професор на Анатомском институту Медицинског факултета у Београду, научник који се бави углавном људским мозгом, а главни ментор и заштитник му је академик Љубиша Ракић.
Као кандидаткиња за министарку здравља помиње се и др Верица Лазић, садашња директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, стоматолог по специјалности, која је после неопозиве оставке др Момчила Бабића у децембру 2014. године постављена на његово место у веома кратком року.
Останак министра просвете Срђана Вербића је под знаком питања. То би изазвало велики револт академске заједнице, која је нарочито огорчена после поништавања конкурса за научне пројекте и главног кривца види у њему и његовој екипи у министарству.
Као најозбиљнији кандидат за његовог „наследника” помиње се Бранислав Ранђеловић, члан ПУПС-а, асистент на Електронском факултету у Нишу, који је недавно именован за директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
У међувремену, у стручним круговима помињани су и неки други „кандидати”, најчешће проф. др Бранко Ковачевић, некадашњи ректор Универзитета у Београду и некадашњи декан Електротехничког факултета, тренутно председник Савета БУ и председник Надзорног одбора Електропривреде Србије.
У истом контексту помињани су и мр Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, па др Александра Томић, председница скупштинског одбора за привреду и енергетику и члан Председништва СНС-а, чак и Александар Јакшић, студент Економског факултета, члан Тима за Србију, који ужива велику подршку професора, премијера, председника Николића, својих колега.
Сви они су, међутим, за наш лист демантовали да су имали такве разговоре с премијером.
Упућени тврде да су сигурни у влади Александар Вулин и Небојша Стефановић, да Велимир Илић неће остати у влади, али да ће добити да води неко јавно предузеће, и да министар правде Никола Селаковић има подједнаке шансе да остане на истој позицији и да оде на чело БИА.
У овој другој варијанти, према незваничним информацијама, ово министарство преузео би Александар Стјепановић, председник Вишег суда у Београду.
Ненад Поповић, лидер Српског народног покрета, нови коалициони партнер напредњака који „нагиње” Русији, требало би да добије функцију потпредседника владе задуженог за економске односе са иностранством.
Када је реч о томе ко ће даље водити бригу о нашим европским интеграцијама, упућени извор „Политике” каже да се очекује да ће организација европских послова у влади остати иста, чак и да ће остати иста министарка (Јадранка Јоксимовић).
С тим што не искључује ни могућност да буде уведена функција потпредседника владе за европске интеграције.
Према овом извору, у новој влади мора да постоји политичка личност задужена за европске интеграције – била она у функцији потпредседника владе или министра – која може да, на истом нивоу, разговара са осталим министрима о обавезама из ове области. Свакако, европски послови неће бити припојени неком другом ресору, рецимо Министарству спољних послова, јер је тешко замислити да се МСП бави хармонизацијом закона.
О МСП-у, иначе, нема значајнијих сигнала. Сумња се да ће Ивица Дачић остати на тој функцији, чак и ако се договори о уласку СПС-а у владу. А постаје готово традиција да се у периоду пред формирање нове владе за ту позицију „види” Иван Вејвода, али ни сада нема назнака да ће се то и догодити.
Од договора Вучића и Дачића зависи, наравно, и министарска будућност Александра Антића, а министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић је, изгледа, ван свих комбинација за нову владу. Једина имена која су се у кулоарима појавила у вези са тим ресором, и то готово извесно само као „пробни балони”, јесу Марко Чадеж и Бранислав Недимовић. Наравно, никаквих потврда о таквим кадровским комбинацијама нема.
