Pročitaj mi članak

Ko je Primakov s kojim se susreo Vučić:Prvi Rus koji mu javno rekao da je izdajnik

0

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas Jevgenija Primakova, rukovodioca Rossotrudničestva, ruske Federalne agencije za pitanja ZND, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju, sa kojim je razgovarao o kulturnoj, naučnoj i obrazovnoj saradnji dveju zemalja, kao i o sveukupnim bilateralnim srpsko-ruskim odnosima.

Како се још наводи у саопштењу за јавност Службе за сарадњу са медијима председника Србије Вучић и Примаков су размотрили конкретне предлоге за снажење културне сарадње, попут редовне размене изложби и гостовања позоришних и оперских представа, као и за сарадњу на пољу образовања, која подразумева популаризацију руског језика и редовну размену студентских стипендија, уз повећање њиховог броја.

© Sputnik / Виталий Белоусов

Председник Вучић је изразио захвалност руској држави и руским уметницима за помоћ у унутрашњем осликавању Храма Светог Саве у Београду. Такође је истакнута важност подршке коју руска страна изражава за очување и заштиту српске културне и верске баштине на Косову и Метохији у УНЕСКО и другим међународном форумима.

Двојица саговорника су размотрили и ситуацију у региону Западног Балкана и на истоку Европе, закључује се у саопштењу.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Саопштење готово идентичне садржине објављено је и у јуну 2021. када су се такође сусрели Вучић и Примаков. Примаков један је од најугледнијих руских новинара, члан је Руске думе из редова Путинове странке. Његов деда и имењак Јевгениј Максимович Примаков био је руски државник, научник и политичар. Примаков старији највише је остао упамћен као политичар који је на челу руске владе био од 1998. до 1999. године. Обављао је такође функцију министра спољних послова.

Он је 27. маја 1997. године у Паризу са тадашњим секретаром НАТО-а Хавијером Соланом потписао оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности Русије и НАТО, који је требало је да отвори нову еру у односима Москве и Североатлантског савеза.

Ипак, српска јавност га највише памти по демаршу из 1999. године, званом „заокрет изнад Атлантика“. Наиме, он је 24. марта 1999. године био у авиону и на путу у званичној посети Вашингтону. Тада је, како се наводи, због сазнања да је почело НАТО бомбардовање Југославије, одлучио да откаже посету, наредивши да се авион окрене и врати за Москву.

Јевгениј Примаков млађи је, у пролеће и лето 2020. уочи постављена на чело Росатрудничества (Руске сарадње) био медијска тема у Србији, а о њему је највише говорио један од тадашњих лидера опозиционог Савеза за Србију (у међувремену угашеног) Млађан Ђорђевић.

Организација Руска сарадња је, према медијским написима, задужена за меку моћ и финансира све руске културне центре у иностранству.

Ђорђевић тврди да је Примаков постао тема српских медија зато што је био први новинар који је представио српску опозицију јавности Русије, у својој ТВ емисији „Међународна панорама“, односно да је сам Ђорђевић гостујући у тој емисији код Примакова, говорио о председнику Србије Вучићу као о „издајнику“.

Други „грех“ Примакова је, тврди Ђорђевић, је у томе што је у своју емисију непосредно пред одлазак Вучића у Сочи 2019. позвао и једног од најбољих познавалаца прилика на Балкану, Никиту Бондарева, с којим је говорио о афери Крушик и извозу српских мина у Украјину.

Бондарев је заједно с Примаковим коментарисао умешаност у ове послове министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића и његовог оца, као и аферу „шпијун из руске амбасаде“, навео је тада Ђорђевић за Данас.

Поједини медији у Србији писали су тада да је Јевгениј Примаков у разговору са Вучићем, помињао да би он могао да направи техничку владу са Савезом за Србију.

Ђорђевић у Копненој зони

Млађан Ђорђевић, који је сада председник удружења Ослобођење, објавио је на друштвеним мрежама, да је Дан државности Србије 15. фебруар провео у Копненој зони безбедности, односно у подручју на југу Србије, близу административне линије са Косовом. У објавама наводи да је присуствовао литургији у манастиру Сверог Николе у Куршумлији, одакле је поставио и фотографије.