Pročitaj mi članakSrbija nije normalna zemlja. Jer, samo u nenormalnoj zemlji apsolutni pobednik izbora može ujedno biti i najveći gubitnik. Aleksandar Vučić će u srpskom parlamentu imati većinu kakvu u svojim avlijama obnašaju samo Lukašenko i Kim Džong Un. Upravo tu, u statistici, i leži njegov poraz. Sa osvojenih 62,7 posto glasova i tri četvrtine poslanika, uz manje od 50 odsto izašlih glasača, svrstao je sebe u prestižni klub najvećih svetskih autokrata.
Прикупити (јер то је прави израз, а не добити, или освојити) шест и кусур пута више гласова од прве следеће странке која је, гле чуда, твој коалициони партнер, и све то усред Европе, информација је која мора и која ће забринути исту ту Европу, западно од Загреба, без обзира на њене тајне и јавне дилове са актуелно/будућим српским властима, а у свези са мигрантима који, безбели, надиру са Истока.
FOTO: Printscreen
Немати опозицију у парламенту у 21. веку податак је који ће, сва је прилика, натерати и Американце да се замисле са ким то договарају признање/поделу Косова. (С тим у вези, некако слутим да ће све политичке партије које су прешле цензус, осим албанске и Суљине, ући у будућу Владу која ће се формирати по принципу „Владе националног јединства“).
И за једне и за друге Вучић ће ускоро постати незгодан компањон, неко са ким ће Вас бити срамота да седите за истим столом. Зато ће, живи били па видели, настојати да што брже заврше недовршене послове које имају са српским председником. Наредни месеци ће, слутим, за Вучића бити бурни и напети.
Драматизација почиње већ за који дан у Вашингтону, где ће од њега, у тренутку када је на изборима стекао легалитет, али не и легитимитет, бити тражено да прекине са одуговлачењем и одреди „тимелине“ у коме ће признати Косово.
Идеалну персону за потпис Вучић је већ нашао. Старој-новој премијерки Ани Брнабић, геј особи хрватске народности, свакако неће тешко пасти да преузме на себе историјски блам и преда „срце Србије“ у руке Албанцима, притом Вучићу скроји солидан алиби за будуће школске уџбенике.
Тренутак, такође, никад бољи. Избори су окончани, а власт зацементирана на четири године. До следећих избора, биће времена да се народ медијима затупи, пропагандом замути, ријалитијима заглупи, да заборави да је Косово икад и било наше.
Једино што у овој предвидивој будућности Вучићу не иде у прилог јесте да ће га, када одради оно због чега су га довели на власт, постати незгодан сведок и непријатан саговорник за оне који су га довели на власт. За људе које он, из своје нарцисоидне визуре и даље посматра као партнере, иако су они суштински његови – налагодавци.
Захваљујући политичком „бекграунду“ који је креирао за осам година власти, закључно са ових јучерашњих 63 одсто освојених гласова, Вучић је само убрзао свој одлазак у историју. Тако је то, нико не воли да се дружи са диктатором, осим ако баш не мора.
Добра ствар у целој ситуацији са изборима је то што су са политичке сцене (надам се) дефинитивно отишли потрошени ликови попут Чеде, Шешеља, Чанка, што су егзибиционисти попут Сергеја Трифуновића и ситне шићарџије профила Саше Радуловића стављени на место, тачније испод црте, што ће у будућности оставити више простора неким новим људима да добију своје секунде и ступце у медијима.
Знам, рећи ћете, па где су ти људи? Нема их, али чишћењем политичког спектра од истрошених политичких мула ослободиће се простор за њихову појаву и узлет.
Наравно, најжалоснији моменат у целој причи јесте тај да ће њихова промоција, као уосталом и инсталација пост-Вучићевске власти у Србији, било изборима, било немирима, бити по већ установљеном обичају строго контролисана акција у којој ће неке стране владе опет бити инкубатори а амбасаде пијаце, на којима ће се збрајати гласови, примати завети и обећања.
Прво обећање које ће морати да да тај који добије зелено светло за формирање неке будуће власти у Србији јесте да никада, али никада, неће наново покренути питање Космета и државних граница. Друго обећање биће оно везано за Републику Српску, а имаће, ценим, отприлике сличне фусноте.
Ко ће први издати Вучића од његових? Они којих није било пред камерама, на прослави победе. Уједно и они чији су чланови породице под међународном истрагом. Дакле, мој глас иде Небојши Стефановићу.
Погађате, Дачић ће остати на власти и када Вучић заврши у затвору или са булументом најближих сарадника буде бежао у Москву или Лондон, као политички азилант. А можда се и изненадимо…
Ко ће први издати Вучића од његових? Они којих није било пред камерама, на прослави победе. Уједно и они чији су чланови породице под међународном истрагом. Дакле, мој глас иде Небојши Стефановићу.
Питате се да ли ћемо после Вучића живети боље? Хм, ајде да се не лажемо.
Занима Вас да ли ће бахатост, грамзивост и глупост и даље бити пожељне карактерне особине за обављање јавних функција, да ли ће корупција престати да буде омиљена олимпијска дисциплина српских властомана? Шта да Вам кажем… Научене лекције, преношене са колена на колено, тешко се заборављају.
Докле ћемо се вртети у круг? Док не научимо лекцију.
Када ће то бити? Не у скорије време.
Јесам ли песимиста? Не, на моју и Вашу жалост.
Аутор текста је Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник портала преокрет.инфо
