Pročitaj mi članakVeća izlaznost ne mora nužno da odgovara opozicionim strankama. Među neopredeljenima ima onih koji bi glasali za širok spektar stranaka i upravo ti neopredeljeni utiču na konačnu izlaznost na izborima, kažu za Danas istraživači javnog mnjenja.
На београдске изборе пре четири године изашло је 50,66 одсто грађана. Праг за цензус, односно пет одсто гласова које треба освојити за улазак у Скупштину Београда је према проценама међу опозиционим странкама око 40.000 гласова. Пет одсто се рачуна од броја гласалих.
Тренутна мерења показују да би ће на изборе сигурно изаћи 41 одсто Београђана. То за Данас каже Драган Радић, власник Нинамедие. Вероватно би гласало 24,1 одсто. Готово 20 одсто грађана сигурно не би гласало док се нешто више од осам одсто вероватно не би одазвало позиву на изборе.
– На излазност могу да утичу неопредељени гласачи, као и они који се опредељују у последњем моменту да ли ће или не изаћи на гласање. Како има скоро четвртина оних који ће вероватно изаћи на изборе (приликом чега никад не изађу сви, што говоре подаци о излазности на крају избора), они су ти који ће дати коначни резултат излазности. Излазност може да зависи и од кампање које ће да странке воде и у којој мери ће моћи да мотивишу гласаче да изађу на изборе – каже он одговарајући на питање шта би могло да утиче на пројектовану излазност.
На констатацију да се претпоставља да већа излазност више одговара опозицији, али и да то диже праг за цензус и да од веће излазности и власт има користи и на питање чија је корист већа Радић одговара да „посматрајући тренутне резултате истраживања у вези са тим која је вероватноћа да ће изаћи на изборе, може да се примети да су гласачи СНС-а у већој мери сигурни да ће изаћи на изборе, у односу на гласаче опозиције“.
Бојан Клачар, извршни директор Цесида, за Данас каже се повећана излазност одражава на резултат већег броја странака, односно да међу неопредељенима има поклоника широког спектра од левице до деснице, те да одређена групација нема користи од тога.
– Веће је питање који ће политичари и странке мотивисати своје бираче да изађу. За очекивати да СНС изведе на изборе готово све своје бираче, јер су они дисциплинованији. Кључно је питање за повећање излазности и неизвесност избора. Атмосфера неизвесности је највећи мотив да се на изборе изађе. То се показало кроз изборне циклусе. Мотивисани су и бирачи власти, како би њихове странке остале на власти, и бирачи опозиције да их смене – указује он.
На питање какви су бирачи у Београду у односу на бораче у Србији, он одговара да су Београђани нису незаинтересовани за изборе, али да су захтевнији у очекивањима, информисанији и имају већу склоност да преиспитују своју одлуку за кога ће гласати.
Клачар наводи да када се упореди излазност у Београду подаци показују да је 2017. на председничким изборима гласало 124.302 бирача више него на градским изборима 2014. и за око 80.000 више бирача на парламентарним изборима 2016.
