Pročitaj mi članak

Kako Vučić ponižava narod i parlament: Srbija živi u vicu o Staljinu (VIDEO)

0

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u utorak u Skupštini izveštaj o Kosovu, a tokom njegovog višesatnog izlaganja u nekoliko navrata poniženi su parlament i poslanici, ali i građani. Kad bi se to moglo podeliti u tri slike, to bi bili aplauz i ovacije sa početka sednice koji su neodoljivo podsećali na scene iz Severne Koreje, zatim predsednikove opomene poslanicima koji su se usudili da tokom njegovog gotovo šestosatnog izlaganja izađu iz sale, a na kraju i poruka građanima Srbije da rađaju decu, jer neće imati ko da radi u fabrikama.

Посебна седница на којој је председник Србије Александар Вучић посланике и јавност упознао са ситуацијом око Косова и током преговора Београда и Приштине, отпочела је вишеминутним овацијама у сали. Посланици, од којх већину чине чланови владајуће СНС, стојећи су аплаудирали председнику државе и пре почетка било каквог обраћања.

Аплауз и овације

Председник је покретима руке у неколико наврата покушавао да прекине овај посланички израз дивљења, али није му успело. Дугачки аплаузи више пута су се чули током обраћања Вучића, а тако је на крају и завршен његов говор.

Само вас посматрам

Након неколико сати, председник Србије показао је да иако изгледа максимално фокусиран на косовску проблематику итекако прати шта посланици раде док он говори.

„Ја сам овде четири сата и нисам се померио. Будите фер па реците колико ја од вас овде који сте све време седели и да нисте устали. А ја сам пре тога пет сати већ радио и дошао са састанка са Луиђи Ди Мајом (министар спољних послова Италије)”. Видео сам да су се неки од мојих саветника, који су седели у горњем делу, како је дошло време ручка, изгубили. Сад ме питају како да ми донесу да једем. Шта да једем, пасуљи и грашак пред вама овде? То је оно што себи замерам, да будем искрен. То је кад навикнете некога да му ви све обезбедите и да он не мора много да се труди”, рекао је Вучић.

Децу у фабрике

Председник Србије се у склопу вишесатног говора дотакао и тога да се у Србији не рађа довољно деце. То је према мишљењу председника Србије постала најважнија реч у Србији – јер нећемо имати радну снагу за фабрике.

„Не знам колико треба да платимо да би неко имао дете. Ако треба то да радимо урадићемо. Јер нам то постаје најскупља и најважнија реч у Србији или једина важна реч. Нећемо да имамо радну снагу за фабрике, нећемо да имамо ништа, ако немамо деце“, рекао је Вучић.

Директор Центра за практичну политику Драган Поповић каже да је Вучић јуче одиграо представу којом је унизио и парламент и грађане Србије.

„Мислим да сада присуствујемо врхунцу успостављања личне власти Александра Вучића. Тај човек је приграбио толико моћи за себе да се чак више и не прави да поштује највише законодавно тело у земљи, а то је парламент. Имали смо позоришну представу којом је грађанима послата порука да у Србији постоји само он кад је у питању држава, а парламент је ту да служи њему. Тако је понизио и грађане, јер смо ми делегирали тих 250 делегата да нас представљају и не би требало да ико има више власти од њих. А он их унижава, опомиње да ли је неко отишао да руча док он говори“, каже Поповић за Нова.рс.

Поруке су, сматра, беспризорне.

„Пре свега она о рађању деце и фабрикама. Превише чак и за Александра Вучића да тако нешто изјави. Популисти увек позивају на више деце, али повезати то са местима у фабрикама је ван памети. То је звучало као да жели да каже ја отварам толике фабрике, а нема ко да ради, па онда рађајте децу. Проблематичан је по мени и аплауз на почетку који неодољиво подсећа на Северну Кореју. То је део перформанса који видимо на страначким органима СНС и сад стварно видимо да нема разлике између главног одбора СНС и Скупштине Србије. Ми више ни формално немамо парламент, већ је то страначки орган. Живимо у вицу о Стаљину у којем онај ко први прекине аплауз, тога сутра нема. Понижавање и посланика и грађана и питање је колико Србија још може да прогута. Не знам који нам већи доказ треба да видимо до каквог смо катастрофалног стања довели друштво и државу“, закључује Поповић.