Прочитај ми чланакТаблоиди који најчешће крше Кодекс и плаћају највише накнада штета у судским споровима које због тога губе, истовремено су они чији издавачи добијају највише новца на медијским конкурсима у Србији. С друге стране, чак 63,3 одсто редакција према чијим новинарима су учињена кривична дела су истраживачки или медији критички оријентисани према власти.
Наведени подаци су налаз истраживања „Слобода говора у правосудном систему Србије“ које су радили Фондација Славко Ћурувија и Центар за правна истраживања (ЦЕПРИС), а које је обухватило период 2018. и 2019. године.
Суме додељиване на медијским конкурсима управо таквим медијима, супротно правилима пројектног суфинансирања, некада су, као у случају Српског телеграфа, чак 25 пута веће него оне које ти медији исплаћују као казну за изгубљени судски спор. Тако, уместо да истински буду кажњени, власт новцем грађана награђује те, по правилу провладине таблоиде.
Током две истражене године, први на листи је Информер, који је на конкурсима однео више од 35 милиона динара, док је одштете платио у износу нешто већем од пет милиона. Следи Српски Телеграф, који је на пројектима добио скоро 25 милиона динара, а на одштетама изгубио свега милион.
Трећи је таблоид Ало, са 17,9 милиона добијених на медијским конкурсима, док је на досуђене трошкове исплатио 3,8 милиона динара. Курир је добио нешто мање на конкурсима, а за одштете је исплатио више од осам милиона динара.
Блиц је за пројекте награђен са два милиона динара, а за трошкове услед изгубљених парница платипо је готово четвороструко више, чак 7,2 милиона динара.
Новинарка Тамара Скроза, узимајући у обзир природу медијских конкурса у Србији, који су се претворили у механизам финансирања пропаганде подобних медија окренутих власти, каже да ова појава није нова.
– Медији који су у врху ове листе, не само да најчешће крше Кодекс, већ су и отворени „навијачи“ актуелне власти и њено најубојитије оружје против оних који се усуде да ту власт критикују. Новац који добијају, посматрам као награду за све оно чиме се свакодневно баве и „медијске услуге“ које пружају. Трагично је, наравно, што тај новац потиче из џепова грађана, као и то што се њиме не помажу професионални медији који су на измаку снаге. Али, тако очигледно мора да буде у држави у којој се буџетом располаже као личном имовином, а већина новинараје већ заборавила шта им је заправо посао – закључује Скроза за Данас.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић подсећа да се последњих година кроз пројектно суфинансирање новац прелива из буџета у џепове партијских гласила.
– Ово, одлично истраживање Фондације „Славко Ћурувија“ и ЦЕПРИС-а потврђује наше извештаје и коментаре из последњих неколико година да је пројектно суфинансирање великим делом криминална и коруптивна работа, односно, да се систематски државни новац прелива на рачуне партијских фирми и гласила. Зато смо ми из новинарских удружења и медијских асоцијација све мање власни да се бавимо том темом, а све више је то посао за Јавно тужилаштво и Службу за борбу против организанованог криминала. Надам се да ће се ускоро државни органи коначно бавити тим питањем и сугуран сам да ће у том случају имати пуне руке посла – каже Бодрожић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 10, 2022
