КАКО СРПСКА ВЛАСТ наоружава терористе, неонацисте и екстремисте на Блиском истоку

0

Пре више од два месеца бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, објавила је на порталу Armswatch комплетну документацију о томе како је српска власт организовала продају оружја домаће производње, терористима на Блиском истоку.

Након тога телевизија Russia Today објавила је репортажу о овом случају, а затим и други светски медији. У свакој иоле нормалној држави, одмах би пала Влада због овакве афере. Посебно због тога што је главни осумњичени за шверц оружја, отац министра унутрашњих послова (од 2014. је на тој позицији) Србије и потпредседника Владе, Небојше Стефановића. Не само да таква афера није срушила Владу, већ је оставила јавност без икаквог објашњења. Наиме представници власти, а посебно председник Србије Александар Вучић, негирају било какву повезаност државних структура и Бранка Стефановића са овом светском афером. Српски медији под контролом власти, потпуно игноришу овај случај.

Можда би негирање и заташкавање случаја било могуће, да нису објављени документи који доказују не само шверц оружја терористима, већ и корупцију на највишем нивоу.

Исламски терористи из Сирије и Јемена користе српске минобацачке гранате који производи Крушик. О томе да се српско оружје налази у рукама сиријских терориста, извештавала је још 2016. сиријска телевизија, али и друге телевизије на арапском језику. На многим снимцима исламиста виде се ознаке српског оружја. У то су могли да се увере и стручњаци који су боравили на ратним територијама за шта као доказ прилажем фотографију из личне архиве.

Како је то оружје доспело до терориста, детаљно је објашњено у извештајима Armswatcha. Уз њих су објављени и уговори приватне посредничке фирме GIM, чији је представник Бранко Стефановић (отац министра Небојше Стефановића), које је потписао са Крушиком. Из њих се види и да је ова фирма добијала коруптивним путем повлашћене цене, тако да је државно предузуће остало оштећено за више милиона долара у корист приватне фирме коју заступа Бранко Стефановић.

Ово оружје је даље GIM продавао терористима преко саудијских offshore фирми у сарадњи са америчким војно-безбедносним структурама дубоке државе. Јасно је да државне структуре Србије не би смеле да се баве таквом врстом шверца оружја, да за то нису имале подршку САД које су под плаштом борбе против тероризма заправо исти подстицале. Још један доказ је и то да српске власти нису покушавале да буду превише тајновите, већ су товариле авионе означеним сандуцима са наоружањем, директно на цивилном аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.

Такође је јасно да главни и одговорни за шверц оружја није представник GIM Бранко Стефановић, (он је извођач радова), већ да је то сам председник Србије.

Више од тога што председник безочно лаже и негира било какву улогу у шверцу оружја терористима, је застрашујућа чињеница да је по први пут у историји сместио Србију на погрешну страну тј. на страну терориста. Исту ону страну на којој су и косовски Албанци или исламски екстремисти из Босне против којих је Вучић својевремено регрутовао Србе.

Да ствар буде гора, српским наоружањем нису гађани само Сиријци (и руски војници који су притекли у помоћ Сирији) већ и цивили у Донбасу.

Наиме од 2015. године постоје докази да украјински батаљони (у већини случајева неонацистички батаљон Азов) користе српско наоружање у нападу на цивиле у Донбасу. То су ми потврдили војници самоодбране који су штитили руско становништво, приликом мог боравка у Донбасу, као и српски добровољци који су били на терену. Да ли је то оружје такође стигло у Украјину преко арапских држава, или неким другим путем, остаје да се испита.

Ове чињенице је потврдио и Дејан Берић, српски добровољац који је од почетка сукоба у Донбасу боравио на тој територији. Он је објавио фотографију мине која је 2016. године произведена у Србији и која је пре пар дана испаљена у Донбасу, али није експлодирала. Ови докази познати су како ОЕБС-у тако и руским званичним структурама.

Игнорисање и порицање овакве афере од стране српског режима, неће остати без епилога, ма колико се режим трудио. Овај светски скандал једноставно не може да се гурне испод тепиха и председник Србије, као и његови сарадници, ће морати да дају одговоре пред истражним органима. Уместо да таква истрага већ да резултате, приватизоване државне институције хапсе оне који су пружили доказе о криминалу, шверцу и корупцији. То је сигуран показатељ да такав криминализован систем неће моћи још дуго да опстане.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!