Pročitaj mi članak

Kako se Vučić setio Tome, iako ga je kanibalistički priklao, sažvakao i ispljunuo

0

Kad lažov misli da je na vrhuncu svoga uspeha, tad, u stvari, stoji na granici svoje propasti, govorio je mudri vladika Nikolaj Velimirović. Vrhunac uspeha i ponor propasti nekako su se isprepleli kod Aleksandra Vučića, pa (mu) se čas čini da je na prestolu od armiranog betona, a čas na ivici provalije iz koje ga zlokobnim glasom dozivaju i opominju aveti njegove decenijske vladavine. Zapravo, on proživljava klasični momentum svih samodržaca koji se, uspinjući sebe, a potirući sve drugo, uključujući i verne sluge, nađu nebu pod oblake, ali na šiljatom prestolu koji ne ostavlja mnogo prostora za manevar.

Навише се више нема куд, а на стрмини испод нема степеница низ које би се, кад се већ мора одозго, могло релативно безбедно спустити на какво сигурније тло. Мудри владари увек оставе неки резервни излаз, неки конопац за безбедније приземљење, а будале које опијене влашћу помисле да су вечити на то забораве и пренебрегну спасоносну одступницу.

Тако се и Вучић, жонглирајући на том вршку сопствене фараонске пирамиде, схватајући с ужасом да нема резервни падобран, досетио своје бивше партије које се беше скоро одрекао у намери да је жртвује на олтару некаквог Покрета за државу, који му је неславно пропао и пре него је зачет. Истина, у овом тренутку је он потребнији странци, јер је код себе акумулирао и моћ и ауторитет, али је свестан да би се, у случају пропасти СНС, он нашао у позицији Мила Ђукановића после избора 2020. а таква судбина га ужасава. Без њега напредњаци су дупло голо, он без партијске машинерије, увек спремне да га додатно уздигне, придржи и обоготвори само празна љуштура кроз чије прсте ће брзо исцурети огромна власт.

Видео је како, до јуче, владајућа партија с двоцифреном подршком очас посла може пасти испод цензуса и расплинути у небитне деривате да се никад више не опорави (погледати под www.demokratskastranka). Вучић и партија којој формално више није на челу, а суштински јој је и даље све и свја, у некој су врсти сијамске везе где би „смрт“ једнога повукла у ништавило и оно друго, само је питање редоследа којим би се та пропаст одиграла. С тим што је он на још неколико година осигуран председничким мандатом, а странка пред озбиљним изборним изазовом у који улази с много више неизвесности него до сада.

Одлучивши се, очигледно у великој нужди, за децембарске изборе и себе и странку довео је пред озбиљан испит, а у том „сурвајвингу“ се онда хвата за сваку сламку, па су тако добро дошли и они „отписани“, по принципу – ајде Мујо и ти, да је више сватова. Отуд се у игри одједном оставља и својеглави Шапић који је, по свим показатељима, био пуштен низ воду да се сам олупа и нестане, на чему је овај приљежно радио, а сад је из пећине у којој годинама спава зимским сном пробуђен и Томислав Николић.

Наиме, у суботу се у Шапцу на обележавању петнаестог рођендана СНС, током мотивационог храбрења себе и партије, Вучић сетио веселог Томе кога, након што му је овај донео и препустио власт, беше онако канибалистички приклао, сажвакао и испљунуо. Напрасно скидање паучине с Николића говори о Вучићевој паници и свести да нешто може поћи по злу, па је активација заборављеног аса у склопу позива на чвршће јединство и збијање напредњачких редова. Друго је питање шта то и да ли ће бајчетински војвода, ушушкан у луксузном резиденцијалном конаку с измишљеном пословном агендом, моћи да учини и допринесе у борби за победу и опстанак своје бивше партије.

Николић, вероватно, у устима још вуче горак окус издаје и одбацивања, али, с обзиром на то да су они рефундирани лагодним животом на челу фантомске Канцеларије Националног савета за координацију сарадње с Русијом и Кином, остаје обавеза да се у овим одсудним временима нађе својој бившој партији. Осим тога, Вучић и саветници су (правилно) проценили да васкрснуће „старог момка“ у предстојећој кампањи не може да штети, а може да користи и да ће његов рибрендинг активирати и мотивисати онај део чланства којем је Николић још на срцу.

Е сад, на који начин ће оперативно Вучић искористити свог претходника показаће се у кампањи. Добро је да се није сетио и Шешеља, мада никад се не зна.