Pročitaj mi članakPitanje Srebrenice jedno je od pitanja koje jasno deli stranke u Srbiji - na prozapadne i stranke nacionalnog opredeljenja
Један од најпозуданијих лакмус тестова који показују шта политичке партије заиста мисле о сопственом народу, је и питање Сребренице, које је опет актуелизовано најавом подношења нове резолуције о наводном геноциду пред Генералном скупштином Уједињених нација.
Док с једне стране, власт најављује да ће се свим силама борити против декларације којом би читав српски народ био проглашен за геноцидан, прозападне партије немају ништа против да будућа поколења носе жиг који не носе чак ни потомци нациста.
Што је интересантније, они чак и не виде никакву иронију у томе што Србију кривом за овакав злочин покушава да прогласи, између осталих, управо Немачка, и то без обзира што извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. године, који се данас разматра на посебној седници Народне скупштине Републике Српске, показује да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште.
Како је то рекао министар спољних послова Србије Ивица Дачић, „нема тог геноцида које нису починиле земље које сада подржавају Нацрт резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, али сила све може“. Ко, међутим, подржава ту, према Србији непријатељски настројену силу?
Ко ће истаћи заставу ако резолуција буде усвојена?
Председник Србије Александар Вучић поручио је да ће, уколико резолуција о наводном геноциду буде усвојена, тих дана позвати Србе да где год живе истакну „нашу најлепшу тробојку и покажу да Србију и српски народ никада неће моћи да сруше“.
Застава се, ако се то ипак деси, сигурно неће вијорити испред ДС-а, будући да Зоран Лутовац, лидер партије која је део коалиције Србија против насиља, на питање да ли се у Србији догодио геноцид, одговора да је „то нешто што је држава Србија пристала да препусти Међународном суду“.
„Ми смо као Скупштина донели одлуку о томе 2010. године и о томе нема шта да се расправља. Осудили смо злочине по пресуди Међународног суда (који је рекао да је геноцид)“, рекао је Лутовац, додајући да је то питање сада на дневном реду „зато што ми имамо погрешну спољну и унутрашњу и суседску политику“.
Он је, истини за вољу, додао и да се злочин у Братунцу „такође“ може сматрати геноцидом, иако је „један пресуђени, а други није“.
Лутовчев претходник на месту шефа ДС-а Бојан Пајтић убеђује нас, међутим да „нико не оптужује Србе да су геноцидни народ, нити Србију да је геноцидна држава“.
Иако спорну резолуцију спонзоришу земље НАТО-а на челу са Немачком, а подноси је бошњачки део БиХ делегације при УН, Пајтић је, по свему судећи, приписује српској власти, тврдећи да режим у Србији упорно покушава да нешто што је индивидуална кривица људи који су осуђени у Хашком трибуналу претвори у колективну кривицу.
„Они покушавају да нешто што је одговорност оних који су били на власти деведесетих година и који су још на власти пребаце на све грађане Србије. Не треба на то наседати“, сматра Пајтић.
И ДС-ове коалиционе колеге из Зелено левог фронта, који су, такође, у „загрљају“ коалиције Србија против насиља, тврде да се геноцид десио. Тако Радомир Лазовић, уверава да се резолуцијом о Сребреници „манипулише“. Очекивано, ни он то не види као манипулацију Запада која представља још један притисак на Србију, већ криви „Вучићев режим“.
„Та Резолуција се користи овде да би се манипулисало, наша Народна скупштина је већ донела Резолуцију о злочинима у Сребреници и она је повезана са одлуком Међународног суда правде, тако да је та тема још тада одлучена! Они сада покушавају да се покажу као спасиоци српског интереса а Међународни суд је донео пресуду да Србија није одговорна за тај геноцид али да се геноцид десио тако да не знам чему плашење људи сада са тим, то јесте морално питање и ви морате осудити те злочине“, рекао је Радомир Лазовић.
Његов саборац из Зелено-левог фронта Добрица Веселиновић далеко је експлицитнији. Обилазећи Поточаре он је прошле године поручио како се у Сребреници догодио геноцид, те и да је то „најдокументованији злочин икада“.
Да се у Сребреници десио геноцид годинама нас убеђују и Мариника Тепић, Биљана Ђорђевић и Драган Ђилас, из исте коалиције.
На примеру Мирослава Алексића, међутим, још једног од лидера Србије против насиља, види се колико су дубоке поделе међу партијама окупљеним у оквиру ове коалиције. Да им је тешко да усагласе ставове по кључним питањима, показује и то што Алексић верује да се „у Сребреници десио злочин, али није било геноцида“.
Сребреница се, дакле, испоставила и као линија разграничења између прозападних и партија националног опредељења.
Злочин али не геноцид
За Борислава Антонијевића из покрета Ми – снага народа, „потпуно је импресивно што о резолуцију о геноциду гура земља која је осуђена за геноцид“.
„Да ли је био злочин – јесте био злочин. Да ли је био геноцид – наравно да није био геноцид. Зна се који су елементи геноцида. Рат је велико зло и ми смо тога потпуно свесни. Али, имате 6.300 или 6.400 људи који су страдали у војним дејствима, односно, то су људи који су били под оружјем, а када сте у рату, питање је ко ће кога да погоди, они вас или ви њих. Да ли су ваши били бољи стрелци или ратници, то је небитно јер мајке су остале без синова, деца су остала без родитеља. А 1.800 стрељаних је наша велика срамота коју је неко покушао да прикрије и направио фаталну грешку јер је са 6.400 погинулих у ратним дејствима проглашено да су сви они сви били жртве масакра“, каже Антонијевић.
Влада Републике Српске иначе, раније је рекла да је термин „геноцид“ за Сребреницу нетачан и неприхватљив те да ту квалификацију трајно одбацује, имајући у виду да је минималан број припадника муслиманских снага/ратних заробљеника, заробљених и погубљених, између 1.500 до 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000, а од којих је један број размењен, наводи се у закључцима Владе Републике Српске.
Саговорник РТ Балкан подсећа да нико не говори о истребљењу Срба из Хрватске у периоду од 1941. до 1945. године. Оно што се десило српском народу остаје неважно, док се Србима импутирају ствари које су далеко од реалности.
„Постојао је злочин – јесте, и тај злочин не сме да се заборави и не сме да се потре. Али не можемо то да назовемо геноцидом, српску нацију да назовемо геноцидом, и да кажемо за Србију да је крива за геноцид. Не можемо да кривимо неко дете од 14 година за нешто што се десило пре 19 година. А то они хоће , да осуде српски народ, и да српски народ прогласе геноцидим“, указује Антонијевић који додаје да нико не спори да су се у ратним дешавањима губили животи, али истиче да је важно да су се животи губили са обе стране.
Потпредседник Новог ДСС-а, који је део коалиције НАДА, Предраг Марсенић наводи да је жеља западних центара моћи, да се у Генералној скупштини УН изгласа резолуција о такозваном геноциду у Сребреници, „само наставак притисака на Србију који трају већ преко 30 година“.
„Та резолуција би подржала интерпретацију догађаја из јула 1995. године, која није тачна и која представља политичку злоупотребу. У Сребреници није било геноцида, и то су потврдили водећи експерти из те области Ефраим Зуроф и Гидеон Грајф, а то је такође потврђено и самом дефиницијом злочина геноцида“, рекао је Марсенић.
„Обесмишљавање тога, а управо то ће се десити оваквом резолуцијом, је веома опасно, доводи до нових подела, ратова, нестабилности и мржње. Али све што је засновано на лажима, на поквареним политичким интересима и манипулацијама, а ова резолуција то свакако јесте, не може да траје дуго али ће ипак оставити велике последице како на Србију тако и на читав свет“, истиче Марсенић.
О питању геноцида у Сребреници раније, у оквиру РТ Балкан изборног специјала, изјашњавали су се и представници сада ванпарламентарних партија.
„Геноцид се на овим просторима догодио над Србима у Другом светском рату и починила га је Независна Држава Хрватска“, рекао је председник Народне странке Вук Јеремић, додајући да се у Сребреници догодио тежак ратни злочин за који не постоји никакво оправдање.
У Сребреници није било геноцида и Српска радикална странка дала је велики допринос у доказивању ове тврдње, рекла је функционерка СРС-а Вјерица Радета.
„Наш председник др Војислав Шешељ је на више од три хиљаде страна објавио тротомно дело У Сребреници није било геноцида и то научно доказао“, напомиње Радета.
Гидеон Грајф, који је био на челу Независне међународне комисије истраживача страдања у Сребреници, недавно је навео да се на том простору није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште.
Комисија коју је чинило 10 светских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници, нити на било ком другом месту.
Због чега НАТО чланице на челу са Немачком српски народ желе да означе као геноцидни, јасно је свима који деценијама слушају приче о вечитој српској кривици. Питање „од милион долара“ је, међутим, због чега поједини политички актери са домаће сцене желе то исто.
