Pročitaj mi članakDa li je transformacija bezbojnog partijskog aparatčika u udarnu pesnicu znak ulaska u novu fazu vladavine SNS-a, posle koje obično sledi odbrana pozicija svim, pa i najsurovijim sredstvima? I šta očekivati od drugih poslanika SNS-a, ako je Biljana Pantić Pilja - potpredsednica Komiteta za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava.
Када се, почетком децембра 2020. године, Биљана Пантић Пиља „прославила“ враћањем најгорег говора из деведесетих у скупштинске клупе („издајници и страни плаћеници“), било је оних који су поверовали да је реч само о недовољно вештом наступу припаднице напредњачког подмлатка промовисаног на изборима прошлог лета.
Printscreen
На то је упућивала и реакција на њен говор: извињење је упутио Александар Вучић лично (једно 24 сата кукају и држе кампању како је једна наша посланица, а погрешила је, није ми тешко да кажем…“). Задату тему разрадила је премијерка Ана Брнабиц́ („24 часа се онесвешц́ују од туге зато што је неко погрешио, млада особа, млад човек, посланик у парламенту, на шта је председник странке одмах пеаговао и извинио се, што је први пут у политичкој историји Србије“).
Испоставило се, међутим, да Пиља није ни претерано млада (рођена је 1983), ни политички неискусна, те да би њен наступ могао бити знак уласка у нову фазу владавине СНС-а, после које обично следи одбрана позиција свим, па и најсуровијим средствима.
Пиља, наиме, спада у осниваче СНС-а и посланица је још од 2012. године. И то врло активна – у периоду од 2016. до 2019. направила је највише трошкова у Скупштини Србије, првенствено захваљујући службеним путовањима у иностранство. Не без ефекта: у јануару 2020. Парламентарна скупштина Савета Европе у Стразбуру, изабрала ју је за потпредседницу Комитета за избор судија Европског суда за људска права.
Толико је она важна да има чак и одредницу на Википедији на енглеском језику, из које се, између осталог, види напредовање на партијској лествици: новосадска адвокатица, запослена у адвокатској канцеларији „Вучевиц́“ (оснивач је отац Милоша Вучевиц́а, актуелног градоначелника Новог Сада), на изборној листи 2012. била је на 60. месту, две године касније попела се на 36, место, а потом и на осамнаесто (избори 2016).
Изгледа, међутим, да у једном тренутку није најбоље разумела промене потреба страначког врха. На прошлогодишњим изборима пала је са 18. на 42. место на изборној листи – таман довољно да схвати да партија на њу и те како рачуна (реч је о довољно високој позицији која, у датом распореду снага, гарантује посланички мандат), али да је за даљи напредак потребно да „загризе“ јаче и прилагоди се поодмаклој фази владавине, у којој заштита стеченог у претходним годинама захтева што темељније затиране критике и критичара.
Да је прихватила поуку указују скупштински стенограми из којих се види промена у понашању. У претходним сазивима, наиме, говорила је релативно често, али увек у вези са темом. Оглашавала се, по правилу, о темама из области правосуђа, говорећи из угла права и адвокатске праксе, углавном на начин прихватљив у демократским системима.
И раније је, наравно, јасно бранила ставове своје партије и критиковала политичке противнике, али та критика није била главна окосница дискусије, вец́ је коришћена као „контраст“ у сврху величања партије којој припада, или оправдање за неку ситуацију са којом се и нова власт суочава: „Имали сте ситуацију, на пример, да директор једног јавног предузец́а из Демократске странке, бившег режима, извињавам се, ангажује једног извршитеља да поднесе предлог за извршење против дужника, где се извршитељи толико богате да можете да их разрешите брига и даље да раде, пошто су то били извршитељи који су били подобни, партијски извршитељи. То је промењено. Али, остала је и даље та аверзија у народу против извршитеља“ (22. јул 2019).
У новом сазиву, међутим, од његовог формирања августа прошле године, па све до почетка овог месеца, огласила се свега два пута – али зато на квалитативно другачији начин, који јој је донео садашњу „славу“.
У актуелном парламенту први пут је говорила на седници 24. октобра 2020, у расправи о новом закону о министарствима. Посебно се осврнула на увођење Министарства за људска и мањинска права и дијалог, што, према њеном мишљењу, „Показује да је циљ будуц́е владе вођење дијалога“.
А дијалог, додала је, „није оно што заговара један Лутовац који не може да обузда ни своју политичку странку да га воли, који заговара излазак на улице и паљење Скупштине, дијалог није оно што прича тајкун Ђилас и његова марионета Мариника Тепић, који долазе и каменују полицију, Скупштину, насилно упадају у Народну скупштину Републике Србије, дијалог је да причамо, да разговарамо ми који немамо исто мишљење о различитим темама“.
После таквог „загревања“, заблистала је чувеним обрац́ањем на седници 2. децембра. Цела њена дискусија о изменама и допунама Статута Комисије за хартије од вредности била је, након похвале Вучиц́у, посвец́ена критици „претходне власти“. Садржала је обавезне тврдње о Драгану Ђиласу, за кога је рекла да је „напунио своје џепове парама грађана Републике Србије“ и завршила се разлогом за Вучиц́ево извињење:
– Што се тиче РЕМ-а, моје колеге су доста говориле о томе. Ја немам неко високо мишљење о РЕМ-у. Нисам видела да су се оглашавали нешто када се упадало моторним тестерама у РТС, када се Александру Вучиц́у и његовој деци свакодневно на антисрпским телевизијама цртају мете, када се Народна скупштина назива шталом. Ево, последњи чланак који је изашао на антисрпској страници једних новина, Н1 је у питању, у ствари телевизије – Велика скупштинска штала, то је ова Народна скупштина, постала је разбојиште у коме комични пајаци, то су народни посланици, представници грађана Србије, опасне будалетине, нарикаче и недовршене карикатуре бране свог творца од атентата. На тако нешто РЕМ не реагује. У овим независним медијима, Н1 и Нова С, антисрпским медијима, нема ту ни трунке независности и њих може описати само једна реченица – домаћи издајник, страни плаћеник – рекла је Пиља на тој седници.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 10, 2021
Чињеница да пуна четири месеца након тог обраћања није осетила потребу да се огласи у парламенту тешко да би могла бити последица стида због изреченог. Напротив: судец́и по интензивираним другим облицима јавне делатности, али и начину на који о њима извештавају провладини таблоиди, био је то само положен тест за добијање нових партијских задатака.
Пиља данас углавном делује као нека врста додатног напредњачког „фластера“ за Маринику Тепиц́. Приметно је, наиме, да у СНС-у постоје људи задужени за „обрачуне“ са истакнутим опозиционарима. Дуго је изгледало да је за Маринику Тепиц́ задужена, пре свих, Сандра Божиц́, али, изгледа да се проценило да активизам потпредседнице Странке слободе и правде захтева појачан третман: Пиљу!
И у „неутралисању“ потпредседнице ССП-а види се примена модела „огледала“ у коме се на сваку тврдњу или акцију опозиције одговара истим актом са обрнутим предзнаком: кад, рецимо, Мариника Тепиц́ одржи конференцију за новинаре испред неког седишта СНС-а, одмах стиже одговор у виду наступа Пиље испред седишта ССП-а. Пиља тада „сипа“ низ питања која се „врте“ око тезе да је „Драган Ђилас Мариникин газда“ и обоје се оптужују за сумњиво финансијско пословање и везе са нарко-дилерима. Наступ посланице СНС-а обавезно се завршава позивом конкуренткињи на дуел „на тајкунској или некој другој телевизији“.
Допринос промоцији Пиљиних јавних наступа дају и провладини таблоиди који знају и овако да известе: Популарна Пиља позната је као жена која је у више наврата растурила Маринику Тепић у јавним наступима, а позвала је и на ТВ дуел, што је наравно остало без одговора“.
Највец́а драма је у наслову: „Пиља се вратила испред седишта Ђиласове странке, врата и прозори се затварају, покривају се ушима и чекају ца страхом шта ће изнети у јавност“.
Смешно? Пре трагикомично. С тенденцијом да у наставцима који, као што знамо из не тако давне прошлости, неминовно следе, нагласак буде на првом делу кованице.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 9, 2021
