Pročitaj mi članak

JOVO BAKIĆ: Režim SNS će pasti kada bude nastala verodostojna opozicija

0

Sociolog Jovo Bakić za Danas o stanju na opozicionoj sceni

Ауторитарни режим ће једном пасти, а то ће се десити када се обликује и ојача веродостојна опозиција, и када режим изгуби подршку САД-а и ЕУ.

Тада ће и његове релативно велике слабости и честе грешке бити у јавности јасно препознате, упркос контроле над РТС-ом и масовним духовним тровачницама, тј. приватним телевизијама с националном покривеношћу и тиражним дневницима, каже за Данас социолог Јово Бакић, коментаришући једну од теза о паду ове власти да ће СНС-а пасти кад њихов лидер Александар Вучић то буде решио а не кад га опозиција обори.

* Како видите најновија дешавања у ДЈБ, Грађанском блоку 381 и најновије појачање СЗС Лепомира Бакића, који је широј јавности познат као учесник ријалитија?

– Чудновата су то дешавања. У ДЈБ-у формални вођа странке иступа из њеног посланичког клуба и прикључује се посланичком клубу оних који су иступили из покрета. Није ми познато да се то икада игде догодило. Грађански блок 381, осим што има крајње самозатајно име које не обећава успех, у себи обједињава и неке странке од којих би требало што даље бежати, па тако тумачим и чињеницу да је једна странка одатле управо утекла. С обзиром да СЗС у себи обједињава како крајњу тако и умерену десницу, сасвим је у реду да у својим редовима има и мог мишићавог метросексуалног презимењака. Остаје да се види да ли ће Јелена Карлеуша изабрати ГБ 381, који је идеолошки наследник ЛДП-а, или СЗС, који је отворен и према метросексуалцима. Њен избор би могао да се покаже одлучујућим.

* Устаљено је уверење да се опозиција поделила на грађански блок који предводи Саша Јанковић и десничарски Савез за Србију Драгана Ђиласа. Да ли су то у ствари две стране истог новчића с обзиром на то да ни једни ни други немају проблем са тим да заједнички поделе плен власти, а неће у једној колони да руше Вучићев режим?

– Проблем блокова које помињете је у томе што су безидејни и тешко одмичу од јалове идеолошке матрице првих двеју фаза (1990-е и 2000-2012) вишестраначја у Србији. Другим речима, ГБ 381 покушава да игра улогу Савеза реформских снага односно ЛДП-а, пропагирајући један социјално-либерални космополитизам који више нема никаквог упоришта у друштву, нарочито након што га је Чедомир Јовановић, којега су како неолиберални тако социјално-либерално усмерени интелектуалци безостатно подржали, темељито уништио својим пословно-политичким делањем. Што се СЗС-а тиче, у њему има врло паметних људи, али они су лично повезани, слично поменутом Јовановићу, за другу фазу вишестраначја, тј. за изневеравање идеала 5. октобра и следствену разочараност образованијем дела бирачког тела, које то мало теже прашта. С реченим у вези, небитно је да ли ће ићи заједно или одвојено, они не могу придобити поверење већине бирача.

* Како су се снашли Ђилас и Јанковић као лидери својих блокова? Има ли потенцијала у тим опцијама?

– Познајем и поштујем обојицу, али за господина Ђиласа се нарочито односи оно што сам претходно говорио о персонификацији друге фазе вишестраначја у Србији. Његова улога у контролисању средстава масовног општења у тој фази није до краја разјашњена. Осим тога, иако је био богат и раније, у тој фази је, благодарећи политичким везама, обрнуо капитал неколико пута. Напослетку, прво се повукао из политике због баражне паљбе таблоидног смећа по њему, те благодарећи благослову Александра Вучића пар година био председник Кошаркашког савеза, а затим се изненада вратио у политику. Нереално је због свега поменутог очекивати да привуче знатније поверење грађана. Напослетку, један део коалиције (Двери) растерује либерални део, а ДС растерује Дверима наклоњени део бирача.

Што се господина Јанковића тиче, његово политичко делање није било начелно, јер не можете се ограђивати од постојећих политичких странака и с њима трчати политичке трке, па их затим одбацивати (мислим на однос према ДС-у) и пригрлити уместо ДС-а неке испробане политичке безвезњаке. Осим тога, напустили су га битни људи, што је јасан сигнал оном делу јавности који их поштује, а недостаје му политичка агилност и енергија. Напослетку, поједини коалициони партнери (нпр. Црногорска странка) могу само и то мало подршке, што му је још преостало, да пониште.

* Очекујете ли опште јединство опозиције у одлуци о евентуалном бојкоту парламентарних избора? И да ли је бојкот избора за вас добро решење?

– Тешко је очекивати јединство опозиције у овом питању. Начелно, иако разумем и делим опозициону фрустрираност због бахатог и осионог понашања ауторитарног режима Александра Вучића, бојкот избора, колико је мени познато, никада и нигде није дао добар исход.

* Треба ли опозиција да подржи Вучића уколико се постигне договор с Косовом под окриљем међународне заједнице?

– Не можете очекивати од противника било каквог договора, мислим на господу Обрадовића, Јеремића и Ђиласа, да га подрже. Јанковић би, пак, могао то подржати. Што се мене тиче, прво треба видети какав ће договор бити постигнут, какве последице може имати, па онда одлучити да ли га подржати или не. Договор који би веродостојно јемчио безбедност Срба у метохијским и косовским енклавама, као и српске културне баштине, свакако би требало подржати, па иако би га режим Александра Вучића постигао. Наиме, подршка договору који не би био рђав (човек треба да буде свестан да уистину доброг договора не може бити), не би значила и подршку ауторитарном режиму који би га постигао, јер има толико других ствари, на првом месту чињеница да је мафија заробила државу, због којих би он требало да оде.

* Поткупљивање грађана послом и каквом таквом платом, услугама и новцем нису измислили напредњаци, они су га само усавршили, те је добар део грађана остао и постао клијент власти од којег се очекује сигуран глас. Како томе стати на пут?

– Врло тешко, али без тога ово друштво ће се у моралном погледу додатно растакати. Неопходно је да се читав политички систем до темеља разори, тј. да велика већина водећих политичких делатника како у власти тако у опозицији коначно сиђе с политичке сцене, а да најодговорнији међу њима постану штићеници затворских институција. Темељито разарање политичког система је неопходно, јер он је кључно врело распрострањене и дубоке криминализације друштва.

Вучић и Тачи стешњени између великих сила

* Очекујете ли постизање договора око Косова или треба веровати Вучићу када каже да је договор миљама далеко? Има ли Вучић маневарски простор да одлаже договор?

– Вучић и Тачи играју преговарачке улоге стешњени између интереса великих сила и национализма властитих сународника. Много зависи од стрпљења великих сила и њихове процене искрености обојице вођа.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!