Pročitaj mi članakNajmanje što može da se očekuje od bilo kog predsednika, bilo koje suverene države, jeste da dovodi u pitanje teritoriju i granice sopstvene zemlje.
Управо то је учинио председник Србије својом изјавом да због уласка у Европску унију Србија мора да има „јасно решено питање граница“ и да ће о решењу да се одлучује на референдуму. Тиме је сасвим јасно ставио до знања да не мисли на граничне спорове са Бих и Хрватском, већ на признавање сецесије Косова и Метохије и утврђивање међународне границе између Србије и Косова, што је могуће само уколико се промени Устав Србије. При томе, залажући се за уставне промене, председник Србије је рекао да је подржао доношење Устава 2006. године „ јер је имао државотворни приступ“, чиме је сугерисао да га данас више нема. И заиста, вођење еврофилне политике и спремност на одрицање дела сопствене територије то не може ни да буде.
Истичемо овом приликом, још једном, да је стратегија замрзнутог конфликта једино рационално и могуће решење у оваквим околностима и да се само о њој и њеним модалитетима мора постићи консензус. Напоредо позивамо да се коначно отвори расправа о сврсисходности такзваног европског пута Србије. Та расправа се мора водити здраворазумски, без догматизма и идолопоклоничког става према Бриселу.
