Pročitaj mi članak

Jovanović: Dosegli smo najnižu tačku demokratije, a za to krivicu snosi Vučić

0

Srbija dosegla najnižu tačku kada je reč o demokratiji i poštovanju zakona, gledano od 2000 godine do sada, ističe Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije u razgovoru za Danas.

Како Милош Јовановић тврди, најодговорнији за срозавање демократије је Александар Вучић, који показује очигледну опијеност влашћу.

Говорећи о протестима грађана, лидер ДСС напомиње да је право на отпор одавно препознато у политичкој теорији, као и да се из овог лудила које намеће власт може изаћи само нормалношћу и трезвеношћу, али да то може да потраје.

Да ли је у Србији данас на делу највећа постмилошевићевска политичка криза и ко је главни кривац за оно што нам се дешава?

Не бих ишао толико далеко да кажем да је ово највећа политичка криза од 2000. године, нарочито ако узмемо у обзир догађаје попут формализације сецесије Косова фебруара 2008. године. Тачно је, међутим, да смо од 2000. године на овамо дошли до најниже тачке када је реч о демократској пракси и поштовању закона. А најодговорнији за ово свеопште срозавање нивоа демократије, правне државе, културе, јавне расправе јесте режим Александра Вучића.

Нажалост, морамо и сви заједно да се погледамо у огледало. Онај који попут Александра Вучића поткупљује материјално и морално, сноси највећу одговорност и заслужује најгрубље осуде, али нисмо без одговорности ни ми као народ ако дозвољавамо да будемо поткупљени.

Снимак вожње Вучића и Малог представља слику његове опијености влашћу

Да ли би, по Вашем мишљењу, били избегнути протести, насилно понашање полиције и хапшења да је председник Србије бар у једном обраћању у недељу показао да је председник свих грађана, а не заступник једне партије ?

Мислим да би, али ми се такође чини да је то за њега, с обзиром на његов ментални склоп и очигледну опијеност влашћу и моћи, напросто немогуће. Снимак вожње Александра Вучића и Синише Малог – дакле председника државе и министра финансија – кроз Београд и певање стихова Лепе Брене о „четири године дуге, године бола, године туге” предстваљају прилично добру илиустрацију те опијености и чињенице да су се делимично одјавили од реалности.

Председник ни овог пута није одустао од пребројавања демонстраната и то уз констатацију да га је звало више од 7.000 људи који чекају на позив да дођу у Београд и супроставе се демонстрантима? Колико је то опасно и чему води?

Не знам колико је опасно, али знам да је недостојно. Та чудна смеса помало инфантилног, помало лажно хулиганског понашања којом се стално изазивају поделе, којом се подсмева делу грађана, као и непрестана конфронтирајућа реторика никада не може да изађе на добро.
Опозицији је потребна нека политичка победа

Имају ли право грађани да незадовољство због крађе избора искажу блокадом институција, а да притом не буду суочени са бруталном силом?

Право на отпор је одавно препознато у политичкој теорији. И овде се управо ради о томе, о отпору разградњи свих државних институција као и одбрани уставног поретка. И када говорим о уставном поретку не мислим само на право на избор и слободне изборе, или независне институције попут правосуђа, већ и на питање територијалне целовитости земље. Све је то данас у нарушено у Србији. Али немојте се заваравати. Овде излазимо из домена права и улазимо у домен односа снага.

Како гледате на неке коментаре да је проевропска опозиција, која је позвала грађане на протесте, у све то ушла без неког озбиљнијег плана и шта би добили да су се попели на балкон Скупштине Београда?

Не могу ништа да вам кажем о том конкретном скупу. Ипак, јасно је да као опозиција нисмо постигли никакве опипљиве резултате током протеклих година и да би, независно од актуелних протеста, морали сви заједно да преиспитамо начин опозиционог деловања. Ми смо преузели иницијативу за темељније промишљање опозиционог деловања и начинили неке конкретне предлоге о којима ћемо разговарати са другим опозиционим странкама.

Протести и блокаде трају већ више од недељу дана, али ваша коалиција у томе не учествје, упкос томе што и ви очекујете понављање београдских избора?

Одговор на ваше питање лежи у претходном одговору. Политичка борба се не своди само на питање легитимитета и оправданости већ неминовно поставља и питање ефикасности. Ми смо јасно рекли да су ови протести оправдани с обзиром на масовну злоупотребу права на пребивалиште на београдским изборима, али хајде да видимо како да их учинимо ефикасним и како уопште узев да опозициону борбу учинимо ефикасном. Нама је потребна нека политичка победа.

Несторовић је добио кључеве за власт у Београду и не треба му дати да побегне од одговорности

Очекујете ли да ће власт испунити бар неке захтеве грађана који протестују и да ли ће пристати на понављање избора?

Видећемо. Не треба заборавити да је власт изгубила већину у Београду – то је чињеница преко које олако прелазимо. Не треба заборавити такође да је одговорност на господину Несторовићу. Ако се заиста бори против француско-немачког споразума о имплицитном признању наше јужне покрајине, онда се мора борити и против Александра Вучића који је тај исти споразум и прихватио. Из тога логично следи да Вучићев режим треба слабити свуда где је то могуће. Од те одговорности Несторовић више не може да побегне нити му треба дозволити да бежи. Политика и поверење грађана нису емисија на телевизији Хепи где се лежерно коментаришу људске трагедије. Тражили сте одговорност – сада одговарајте.

Успех Нестровићеве листе, чини се, све је изненадио. Многи сматрају да је он продукт власти и може ли, према томе, остати доследан првобитном ставу да се неће прикључити ни једној опцији ?

Видећемо уосталом ускоро. Само је важно да сви грађани знају и схвате да је господин Несторовић, стицајем околности, добио кључеве за власт у Београду. Може да учини да иста буде смењена колико сутра. Може да остави садашњу власт која је изгубила већину у градској скупштини на истим позицијама, ако им се придружи. Коначно, можемо на нове изборе само што ће тада Бранимир Несторовић морати да каже грађанима шта ће чинити након тих нових избора, јер би иначе глас за њега заиста постао бесмислен.

Доскорашњи градоначелник Александар Шапић најављује да ће поред Несторовића, позвати и одборнике ваше странке и понудити им сарадњу како би формирао већину у Београду. Навео је Шапић да верује да одборници Новог ДСС-а нису срећни због тога што сте их гурнули ка Ђиласу?

Нико никога не гура, како Шапић тврди, већ међу члановима Новог ДСС-а постоји сагласност о томе да се актуелни режим мора развлашћивати на свим нивоима власти. Наши бирачи су нам дали поверење због једине одговорне националне и демократске политике коју водимо, док су грађани Београда повукли поверење актуелном режиму. Баш зато што не желимо да се одрекнемо дела територије, не може бити разговора са Српском напредном странком односно са онима који предају Косово и Метохију албанским сецесионистима, и са потпредседником те странке Александром Шапићем.

Остало је само на Несторовићу да одлучи да ли ће подржити, или ће казнити СНС због антидржавне и националне политике коју воде према Косову и Метохији

Зашто сматрате да је понављање републичких избора нереално?

Видим да је исто рекао и господин Понош и то користећи сличну аргументацију. Дакле, са једне стране је чињеница да злоупотреба права на пребивалиште није, по дефиницији ствари, на парламентарним изборима одиграла никакву улогу док је с друге, разлика у гласовима, ипак, превелика да бисте могли ефикасно да се изборите за понављање избора.

Милош Јовановић: Нисам сигуран да Мариникин штрајк глађу може да доведе до понављања избора

Може ли штрајк глађу Маринике Тепић да доведе до понављања избора, или би је радије власт, попут Драгослава Бокана замолила да издржи до краја у штрајку глађу?

Нисам сигуран да тај чин може да доведе до нових избора и надам се да ће се из тога што пре изаћи са најмањим могућим последицама по здравље људи који штрајкују.

Председник се извинио грађанима Републике Српске због става опозиције везаног за место пребивалишта и гласање на београдским изборима. Да ли су они напослетку имали права да гласају на београдским изборима?

Они који не живе у Београду, било да су из Републике Српске, или су из других градова у Србији, нису имали право да гласају на локалним изборима, јер ту заправо не пребивају. Понављам, реч је о злоупотреби права на пребивалиште.

И представници међународне заједнице који су пратили изборе рекли су да су они били нерегуларни. Да ли ће бити последица по власт у Србији уколико ОЕБС утврди да је било велике изборне крађе?

Мислим да неће а и знате мој став према странцима и њиховом мешању. Наша кућа, наши проблеми – на нама је да их решимо. Тачка.

Ваша странка освојила је више од пет одсто гласова на републичким изборима, док сте у Београду добили више од шест одсто. Да ли сте задовољни изборним резултатима?

С обзиром на константне десетомесечне нападе и сумануте прљаве кампање које су водиле против мене лично као и потпуно одсуство на комерцијалним телевизијама са националном фреквенциом, одбранити изборни резултат са прошлих избора представља озбиљан успех. Са друге стране нисмо задовољни јер смо се борили за промене. У том смислу није постигнуто довољно.

Једина сте странка не десници која је задржала парламентаран статус? Видите ли коалицију НАДА као стожер на десници у наредном периоду?

Никада нисам размишљао у тим категоријама наметања, вођства, или чега већ. Имамо јасну визију Србије, конкретне идеје и за та убеђења се боримо и тражимо поверење грађана. А управо је на грађанима све остало.

Да ли су странке деснице платиле цех неуједињења ?

Ми нисмо платили никакав цех. За друге морате њих да питате. О томе не размишљам.
Да Нови ДСС није прешао цензус заувек бих изашао из политике

Санда Рашковић Ивић каже да сте Ви могли да постанете лидер деснице, а изабрали сте да будете лидер мале групе која треба да има улогу помоћника у формирању београдске власти.

Нисам ништа бирао. Само радим како мислим да је исправно. Имам великих амбиција за земљу, али немам личних амбиција у политици. Да ме не схватите погрешно, спреман сам да преузмем и највише функције у држави и нимало се не плашим одговорности, иако сам свестан колико је тешка. За то се уосталом и борим и за то тражим поверење свих грађана! Али исто тако, да којим случајем нисмо прешли цензус, изашао бих из политике и више никада не бисте чули за мене. Имам свој живот, имам посао од којег живим и који волим а за земљу човек може да се бори и да јој допринесе и на друге начине.

Да ли Вас је изнендио став Милице Ђурђевић Стаменковски, која се ових дана прикључила странкама власти у осуди опозиције која тражи понављање избора?

Нисам пратио иступе госпође Ђурђевић-Стаменковски.

Како уопште можемо изаћи из ове кризе и како зауставити ову страшну поделу грађана, а да не дође до неких озбиљнијих сукоба? Ко би ту морао да попусти?

Само нормалношћу и трезвеношћу се може изаћи из овог лудила које намеће власт. Али нећу вас лагати, то може и да потраје.