Iako grubo ocrtavaju stvarne potrebe naše avijacije, najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je u planu nabavka vojnih „lovaca-bombardera“ u ovom trenutku nije mnogo više od propagandne poruke vlasti.

Набавка авиона тренутно је само жеља руководилаца у Министарству одбране, а уколико би до реализације овог посла и дошло, то не би било у неколико наредних година.

То је, према речима Петра Војиновића, главног уредника специјализованог портала „Танго сикс“, дугорочан процес који је актуелизован због преговора о Косову.

– Тема набавке авиона, међутим, није измишљена и потреба за тим заиста постоји, наводи Војиновић. Он подсећа да уз мигове, ратно ваздухопловство располаже са школско-борбеним и јуришним авионима супергалеб Г-4 и орао.

– Ми се тренутно налазимо пред раскрсницом. У годинама које следе можемо да се одлучимо за модернизацију ова два типа авиона, или за набавку авиона који би дошао на њихово место. Тренутно су све карте на столу, али је за земљу величине Србије оптималније да има мање типова авиона, наводи Војиновић.

Знатно конкретнији од председника Србије о плановима набавке авиона био је в.д. помоћника министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић, који је на телевизији Пинк истакао да Србија није одлучила који ће нови авион набавити и да се то неће десити скоро.

– Опремање војске је дуготрајан и веома формализован процес. Ове године истиче десетогодишњи програм развоја Војске Србије и тренутно се као министарство и војска налазимо у пику стратешког планирања за следећи десетогодишњи период, казао је Милорадовић, додајући да ће се коначне одлуке о евентуалној набавци наследника авиона супергалеб Г4 и орао донети до краја године. Иако је у више наврата нагласио да дефинитивна одлука још није донесена, Милорадовић је истакао да је један од модела који се разматра онај који тренутно развијају амерички Боинг и норвешки СААБ.

Евентуална набавка нових авиона, према мишљењу војног аналитичара Александра Радића имала би двоструки ефекат.

– Политички ефекат тог посла би био постигнут звучним потписивањем уговора са Американцима који би имао још већу тежину у контексту њихове улоге у преговорима око Косова. Паралелно, то би била медијска димна завеса која би прикрила да је пројекат модернизације авиона типа орао, потпуно пропао и да већ годинама стоји у месту, наводи Радић.

Куповином авиона била би настављена пракса трошења велике количине новца на наоружање. Фискални савет је недавно у својим препорукама саветовао Влади да управо ту пронађе новац који би уложила у инфраструктуру.

Како се наводи у извештају Фискалног савета, улагања у безбедносни сектор су већ неколико година изузетно велика, а немају готово никакав позитиван утицај на привредни раст.

Србија је, прецизирали су у Фискалном савету, у претходне три године за опремање војске и полиције издвајала скоро три пута више средстава него друге земље централноисточне Европе, што би према њиховом мишљењу, требало променити.

Са оваквим виђењем слаже се и економиста Љубомир Маџар, напомињући да је улагање у наоружање јалово и у нормалним околностима.

– То је непрактична инвестиција и не доноси никакву опипљиву економску корист. Она нарочито није добра у ситуацији у којој се налазимо, а која налаже да рачунамо на знатно смањење БДП-а. Тешко ми је да поверујем да било ко у овом тренутку размишља о куповини наоружања, наводи Маџар.

Izvor: danas.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, Kosovo, naoružanje