Прочитај ми чланакБеоград - Имам право да у овој земљи уочим недемократске трендове и оне који их промовишу. Сматрам да лицемерним залагање за ближу сарадњу са земљом у којој је све за шта се залажеш и методе које користиш забрањено.
Београд – Имам право да у овој земљи уочим недемократске трендове и оне који их промовишу. Сматрам да лицемерним залагање за ближу сарадњу са земљом у којој је све за шта се залажеш и методе које користиш забрањено.
У извештају ЦЕАС се не говори против руског народа већ о промовисању вредности режима за који сматрам да је недемократски и чији пренос вредности успорава процес демократизације Србије. Бавили смо се оним што се зове мека моћ и питали смо се да ли те организације раде по постојећим прописима Србије.
Утврдили смо да многи од њих нису заведени у АПР, да нема извора донација, свега онога за шта они лажу годинама да отворено цивилно друштво крије, а у ствари раде они, каже за Данас Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије, чији је извештај „Широм затворених очију“, изазавао јаке негативне реакције у појединим медијима од стране организација које су у њему поменуте.
Она истиче да јој не пада ми на памет да даје изјаве и да се брани пред онима „попут Правде и Политике који те прво без основа пљују и развлаче кроз блато, а онда ти нуде простор да одговориш“.
– Верујем да онај ко уме да чита и онај коме је превасходно овај извештај намењен може итекако сам да схвати суштинску разлику. Нажалост, извештај ЦЕАС није изазвао велику прашину каквој смо се надали међу онима код којих смо се надали да хоће. Десило се нешто супротно. Дошло је до потпуне негације постојања извештаја до тренутка када сам у вашим новинама рекла да радим на његовој промоцији у иностранству.
Кренула је кампања Политике и Правде су, по механизму застрашивања, ширења неистина о ЦЕАС-у, и неутемељених напада СНП Наши. Једна сам од ретких са оног списка србомрзаца која се придружила гоњењу Ивана ивановића, јер је оно што је он урадио и оно што ЦЕАС ради, у најмању руку злонамерно поредити. Могу да разумем њега ако му прети казна па напада онога ко га тужи, па изврће ствари, али мислим да су се Политика и Правда осрамотиле тиме – сматра Милић. Ивановић је тражио да Милић буде приведена због како је навео, „изазивања верске, расне и националне мржње“.
Како наводи, у извештају није написано ни да су наведене организације ни проруске ни антируске.
– Навели смо и да нисмо анализирали рад културних центара који су стандарди меке моћи јер је легитимно да користе језик и културУ и слично. Оно што је нама критеријум је да се у земљи у којој је све гора легислатива за удружења грађана, цивилно друштво, слободу говора. Ту говоимо о Русији. Сарадњу са том земљом заговарају структуре овде које користе управо те остварене слободе у Србији. Значи удруживање, право на изношење ставова и слично.
Ми нисмо никакве арбитрарне критеријуме користили у смислу да неко неког мрзи или нисмо позивали на насиље. Само смо их навели, цитирајући њихове програме са вебсајтова, податке са АПР који нам је био главни извор информација, и када је било могуће интернет домена који постоји у нашој земљи, наводи Милић, објашњавајући разлику између списка србомрзаца и списка ЦЕАС, јер се се у јавности повлачи паралела између њих.
Она истиче да је суштина извештаја ЦЕАС указивање на апсолутну релативизацију и системско изједначавање ствари које не могу да се изједначе.
– Циљ нам је био да пре свега друштвени актери, политичке странке, организације цивилног друштва, стварни медији а не конобари, обрате пажњу на трендове. Била сам на много скупова како да се борити против руске пропаганде. То су огромне теме о којима се разговара и у ЕУ. Ми у Србији набијамо главу у песак и кријемо се од тога.
Суштински проблем је што су велики промотери те реторике сада на власти и министри, попут Вулина и других, а овамо се продају за проевропску власт. Циљ нам је био да истерамо ствари на чистац. Да ли је власт у Србији за европске интеграције, али више да ли је за демократске тековине отвореног друштва или није – наводи директорка ЦЕАС.
Она додаје да је малициозно њихове налазе називати НАТО списком, јер ЦЕАС финансира и из фондова ОЕБС и ЕУ.
– Они који кажу да се за ближу сарадњу са Русијом у ствари не раде у корист ове државе и њене прокламоване политике – закључује Јелена Милић.
