Прочитај ми чланакУ Народној скупштини Републике Србије изгласан је Закон о потврђивању споразума о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих. Посланици режима гласали су по звону, а не по савести по ко зна који пут за ових годину дана од како су Двери у скупштини. А савест, ко је има, не може да остане мирна на чињеницу да је ово већ друга регионална канцеларија (а да је у јавности познато) коју Србија финансира новцем својих грађана (из буџета), а чије је седиште у Тирани.
Посебно узнемирава чињеница да је у свим овим регионалним пројектима Србија добровољно пристала да финансира сарадњу у првом реду са Косовом и Албанијом (остале државе су ту више као параван за пузајуће признавање криминалне државе Косово од стране Српског издајничког режима). Издајнички режим у Србији крије се иза звездице уз назив квазидржаве Косово, али свима је јасно да та звездица има тежину пахуљице. И као да није довољно што сами своје косовске жртве изнова и изнова убијамо заборавом, продајом, недопустивим компромисима, сви ти пројекти нас и дебело коштају.
Медији се нису позабавили овим предлогом закона, а током викенда се могло читати о проституцији и о лажима Маје Гојковић, о наводном покушају фалсификовања у скупштини од стране опозиције. Није било речи о разлозима због којег опозиција бојкотује рад Прећутано је баш као што је недавно и вест да је обустављена истрага о убиству српских жетелаца на Косову и Метохији прошла готово неопажено.
Министар омладине и спорта је без трунке стида и пијетета према жртвама чија је лица и имена могао да види и улазећи у зграду скупштине, образложио зашто је Влада основала ту Регионалну канцеларију, за коју је Удовичић већ издвојио 400.000 евра у 2016. години. Бивши премијер Србије Вучић је споразум потписао у Паризу још прошлог лета, и новац је већ послат у Тирану.
Сада је „на мала врата“ уз повику и галаму на опозицију, уз послушно гласање режимских слугу на звонце, пројекат постављен на чврсте темеље и Србија ће сваке године финансирати сопствену пропаст. Канцеларија ће функционисати по законима Албаније, с обзиром да је седиште у Тирани, где ће бити запослени албански држављани. Савет канцеларије чине по два представника из сваке „државе“, што значи да ће Шиптари имати четири своја представника. Млади људи из Србије са младим људима из Албаније и „Косова са звездицом“ треба да сарађују на помирењу и толеранцији. Учешће у трошковима је предвиђено следећим распоредом:
Србија 38,9 % Албанија 17,3% квазидржава Косово 10,2 % Македонија13,8% БиХ 15,4% Црна Гора 4,4 %
За функцију депозитара признаје се Савет министара Албаније. Канцеларија у Тирани ће дакле имати запослене младе Албанце у потпуно опремљеним просторијама, са свом припадајућом техничком и софтверском опремом. О трошку грађана Србије.
Ваљда је сада кристално јасно зашто је било потребно одвратити пажњу јавности са суштинских ствари, са још једног чина издаје. Сви посланици који су подржали овај, већ увелико разрађен пројекат, отишли су након гласања мирно у своје домове, пролазећи поред зида плача и смрти косовских мученика. Годинама се већ налазе на том платну испред Дома Народне скупштине, уместо да им Србија сагради споменик, да их позлати, памти и оплакује. Да успомену чува од скрнављења и заборава.
Српски медији одавно више и не покушавају да прикрију издају Косова од стране овог и претходног режима. И сами говоре као о држави. Нико ни да се нашали да каже „квазидржава“ Косово, лажна држава настала на отетој територији наше јужне покрајине, на крвавој трговини српским органима. Извештавају о изборима на Косову, о Србима у пет колона…све без имало стида и покушаја да се ограде, да направе ту тако важну разлику…
Једино што смо могли као народни посланици Двери, јесте да одемо и гласамо против. Да упишемо ту границу између себе и издајника. Нимало не сумњам да ће доћи дан када ће то бити веома важно. Нећу да се стидим пред косовским жетеоцима, пред генералом Вељком, пред својом децом.
И нека се не чуди Маја Гојковић што су опозиционе посланице одбиле да је узму у заштиту од наводних увреда. По ко зна који пут све је режирала по сопственој вољи, газећи све пред собом. Звонце ту не помаже. Лоша вест за њих, још има људи са савешћу, са вољом за борбу. Достојанство можда није на цени, али још га нисте искоренили из Србије.
Марија Јањушевић, народни посланик
Остатак документа погледајте ОВДЕ.
.
