Прочитај ми чланакСрпска напредна странка и њен лидер у Београду пливају на горњој граници својих потенцијала. Тешко да могу до апсолутне победе јер им рејтинг опада.
Опозиција у главном граду осваја око 10 одсто гласова више него у остатку Србије, што јој даје шансу да се на београдским изборима бори за освајање власти односно постизборну владајућу коалицију, кажу за Данас истраживачи јавног мњења анализирајући резултате председничких избора у Београду, али и оне из 2016. и 2014.
Бојан Клачар, извршни директор Цесида, за Данас каже да се тешко могу вући паралеле и извлачити закључци о будућим резултатима градских избора у Београду а на основу резултата председничких избора на територији главног града, јер ће се на градским изборима појавити играчи попут Драгана Ђиласа и Александра Шапића па се не може проценити како ће се гласови раслојавати.
Оно што се може рећи је да је потенцијал СНС у Београду много мањи него у Србији, али да Вучић у главном граду успева да на изборе извуче готово сваког свог бирача.
– Он је у Србији сам освајао више од 50 одсто гласова. У Београду је освојио 44 одсто. Уз то његови партнери попут СПС, ЈС, СДПС и ПУПС су јачи у Србији него у Београду и зато имају већи потенцијал на територији целе земље него у главном граду – каже Клачар подсећајући да је СНС на изборима за Скупштину града Београда 2014. освојио 43 одсто подршке као и да је излазност у Београду на председничким изборима била већа од излазности на изборима 2014. када су се бирали одборници Скупштине Београда.
На питање постоји ли могућност да СНС освоји апсолутну већину, он каже да су за то релативно мале шансе и да би то било изненађење, али ту могућност не треба искључити.
– Још увек се не зна колико ће листа изаћи, колико ће бити неважећих гласова, колико ће листа остати испод цензуса. Опозиција је доста фрагментирана и може да се догоди да две или три листе остану испод цензуса са укупним збиром од четири одсто гласова. То опет иде СНС у прилог приликом расподеле гласова. Тако да може да се догоди да напредњаци добију већи број одборника од процента који су освојили – објашњава Клачар.
Међу опозиционим актерима незванично се може чути да истраживања која они наручују показују да је СНС други избор оних који ће гласати за Александра Шапића. На питање да ли је то тачно, Клачар каже да не зна јер немају још такво истраживање.
– Оно што се може рећи је да Шапић има широко бирачко тело, односно за њега могу да гласају и они наклоњени опозицији, али и они са десног центра. Његов адут је и чињеница да води кампању која није уперена ни против кога, спреман је на сарадњу и са једнима и са другима. А бави се и темама које нису политичке него локалне и које могу да интересују и Вучићеве, Ђиласове и Јанковићеве гласаче – закључује Клачар.
Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, за Данас каже да СНС у Београду може до апсолутне победе само уз помоћ опозиције.
– Када се погледају резултати избора од последњих председничких, до избора 2014. и 2016. видимо да је владајућа коалиција СНС-СПС опадала у просеку између шест и седам одсто. Вучић је у Београду на председничким изборима освојио 44 одсто са све подршком СПС, а пре тога 2016. коалиција СНС-СПС имала је нешто више од 50 одсто, а 2014. преко 60 одсто. Опозиција је у просеку у Београду осваја око 10 одсто више него у остатку Србије. То не значи да СНС није фаворит на предстојећим градским изборима, већ да бисмо после пола деценије могли имати релативно неизвесну утакмицу која није унапред одлучена – објашњава Вукадиновић. Он додаје да под претпоставком да СНС-СПС не изгубе ниједан глас, као што су претходних година губили, они не могу до 40-45 одсто гласова.
Према његовим речима, када окупите све резултате опозиционих кандидата, добијате готово егал ситуацију, што, како каже, даје шансу опозицији.
– Сада имате само три листе које прелазе цензус и то СНС, коалиција око Ђиласа и Шапић. Свим другима је више или мање неизвесно. Имају шансе СПС и Бели и они се боре за 4. место. Ако буде пуно колона, нема шансе да сви пређу цензус. Најмање три опозиционе листе ће остати испод цензуса и ти гласови се пребацују првопласираном. Зато сам рекао да СНС до апсолутне победе може само уз помоћ опозиције, односно уз помоћ пропалих гласова опозиционих бирача који ће остати испод цензуса – наводи Вукадиновић.
Он каже да ако је тешко замислива једна колона која би се борила за прво место, онда би било важно да се колоне организују тако да пређу цензус, чиме се ублажава штета, али се губи фронтовски судар који би извео апстиненте на изборе.
Јанковић најбољи на Врачару
Према подацима РИК за председничке изборе у априлу 2017. у Београду је број уписних бирача у бирачки списак био 1.620.072, а на изборе је изашло 915.231 односно 56,52 одсто. Важећих листића је било 901.739.
Саша Јанковић је у Београду укупно освојио 220.585 или 24,1 одсто гласова. Највише гласова је освојио у општини Врачар 14.519 (39,59) одсто, затим на Старом граду 12.004 (38,69), па Савском венцу 8.035 (34,58 одсто) и Новом Београду 38.071 (30,19 одсто). Најнижи резултат имао је у Младеновцу 1.457 (5 одсто), Сопоту 696 (7, 27) и Барајеву 1.271 (9, 54 одсто).
Вук Јеремић је освојио 57.993 или 6,34 одсто. Највише гласова имао је на Старом граду 2849 ( 9,18 одсто), Врачару 3.258 (8,88). У 11 од 17 београдских општина Јеремић је имао испод пет одсто. А најнижи број гласова је освојио у Младеновцу 568 1,95 одсто.
За Александра Вучића је гласало 403.019 или 44 одсто грађана. Највише гласова је освојио у Барајеву 8.208 односно 61,6 одсто, затим у Сурчину 13.582 (60,12), Сопоту 5.649 (58,99) и у Гроцкој 22.147 (57,73). Најнижи број гласова имао је на Старом граду 8.537 (27,51), па Врачару 10.301 (28,09) и Савском венцу 7.657 (32,95).
Избори за Скупштину града Београда 2014.
На изборима за Скупштину града Београда 2014. учествовале су 23 изборне листе од којих је четири ушло у градску скупштину.
СНС – 43,62 одсто гласова, односно 63 мандата
ДС на челу са Драганом Ђиласом – 15,7 одсто гласова и 22 одборника
Коалиција СПС-ПУПС-ЈС – 11,49 одсто гласова и 16 одборника
ДСС – 6,39 одсто гласова и девет одборника.
Највише гласова од листа испод цензуса добио је Покрет Двери – 3,74 одсто. Нова демократска странка је освојила 3,66 одсто, ЛДП 3,2, листа Доста је било 2,06, СРС 2,02, Грађански покрет „Јесте СВЕјеДНО“, који је предводио радио-водитељ Игор Бракус – 1,45 одсто, а УРС Млађана Динкића 1,17 одсто
* Према резултатима ГИК-а, на биралишта је изашло 50,66 одсто, односно 805.046 бирача.
