Pročitaj mi članak
СУБОТИЦА – Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор сматра да се у периоду од 2014. до 2018. године питање редефинисања Устава мора ставити на дневни ред, а све оно што је пре десет година било зацртано „Суботичком иницијативом“ треба поново да се стави на сто.
На обележавању „Суботичке иницијативе“, којом је пре десет година затражен бољи положај аутономије Војводине унутар Србије, Пастор је оценио да је током те деценије „било пуно корака, надања, направљен је круг и сада се мање – више налазимо на истом месту“.
Пастор је оценио да је та иницијатива, којом су предложени политички правци и основе неизбежних уставних и законских реформи у циљу побољшања положаја Војводине, данас „потпуно фришка и актуелна“.
„Градња аутономије и постизање политичких циљева је један процес у којем нема увек узлазног и правовременог хода, него има и странпутица као што је ових десет година“, рекао је Пастор.
Прва Војвођанска конвенција, одржана пре десет година у Суботици, представљала је скуп странака, организација и појединаца који се залажу за широку аутономију Војводине, чији су представници, предвођени Јожефом Касом и Ненадом Чанком, акламацијом усвојили „Суботичку иницијативу“. Прва конвенција је одржана на тридесету годишњицу усвајања војвођанског устава 1974. године.
Обележавању десетогодишњице „Суботичке иницијативе“ присуствовао је и потпредседник Либерално демократске партије Душан Мијић који је оценио да је Суботичка, али и многе друге декларације настале на јасно дефинисаној аутономији која је проистекла из Устава из 1974. Мијић сматра да је данашња, четрдесета годишњица Устава из 1974. године, прилика да се сагледа какви су резултати постигнути када је аутономија имала свој пуни садржај, подсетивши да је Војводина тада била на нивоу Хрватске и Словеније, а да је данас четири, пет пута иза њих.
„Сигурно је да Устав из 1974 године, по свом карактеру данас не би могао да важи и да је он у друштвеним променама и транзицији морао претпрети одређене измене, али се догодио обрнут процес. Требала су остати она начела која су дефинисала аутономију, а изменити се политички и економски систем. Овде је готово све обрнуто урађено“, сматра Мијић.
Он је додао да је потребно вратити се начелима аутономије Устава из 1974., укључујући савремен, модеран политички живот и економски систем.
Копредседник Четврте војвођанске конвенције Шандор Егереши оценио је да је војвођанска аутономија гарант слободе, достојанства, развоја привреде и гарант поштовања права грађана и националних заједница.
Он је оценио да је аутономија Војводине „стављена у запећак“ и да се континуирано ради на томе да се војвођанско питање маргинализује и да се искористи за дневне, ситне политичке нагодбе.
Егереши је оценио да питање аутономије Војводине мора да буде у интересу и већинског српског народа и мањинских националних заједница.
Он се заложио за доношење новог Устава Србије, који ће бити резултат дубинске и темељне јавне расправе, како би коначно била стављена тачке на све политицкце манипулације око питања аутономије Војводине.
Представник Четврте војвођанске конвенције Ђорђе Суботић оценио је „временом благостања“ период од доношења Устава Војводине из 1974. до „гушења“ аутономије те покрајине 1988. године.
Он је оценио да су над политичким субјективитетом Војводине изведена „два атентата“: први после „јогурт револуције“ 1988. године и други, „не мање бруталан“, у уставним решењима из 2006. године.
„Од тада је војвођанска аутономија прикључена на апарате за вештачко одржавање живота, а Уставни суд јој својим ригидним одлукама искључује једну по једну функцију. Војвођанска аутономија у политичком смислу је пред умирањем, а гробари на политичкој сцени се такмиче у својим услугама покопа“, оценио је Суботић.
Он се заложио за то да Војводина поново добије свој устав, којим ће бити регулисана њена широка аутономија, и додао да Србија треба да буде федерализована држава.
(Танјуг-Бета)
