ИСТРАЖИВАЊЕ: Срби не подржавају санкције Русији и мисле да су избори покрадени

07:23 08.03.2024.

Што су већи притисци на Србију да уведе санкције Русији, инатљиви Срби се томе све више противе, показало је најновије истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ), које је открило да велики проценат људи одбија овај вид "кажњавања" Москве.

Анкета урађена у периоду од 17. до 26. фебруара на узорку од 1.000 становника и показала је да је да се санкцијама противи чак 83,2 одсто испитаника.

„То је питање које постављамо периодично у последње две године и сада смо добили помало изненађујући резултат – не у смислу налаза, него у смислу највећег процента људи који се томе противе. Иако противљење санкционисању Русије никад није ни ишло испод 79 одсто, сада добијени податак је посебно фрапантан у светлу дуготрајних и растућих притисака на Србију“, указује Ђорђе Вукадиновић, координатор истраживања.

Да ли је то српски инат – о томе се, како он каже, може нагађати, иако верује да је у питању „микс“ и емоционалних и рационалних елемената – односно увиђања Срба да би таква опција била лоша не само по интересе српско-руских односа него и по интересе саме Србије.

„Притисак да се санкције уведу је некад бруталнији, некад блажи, али очигледно не даје никакве резултате. Промовисање антируског наратива у јавности Србије једноставно има слабу или никакву прођу упркос свом притиску и лобирању и различитим политичким, медијским и пропагандним деловањима“, закључује Вукадиновић.

У готово истој мери у којој се противе антируским санкцијама, Срби се противе и уласку Србије у НАТО. Чак четири петине грађана, односно 84,6 одсто испитаника не жели да наша земља уђе у Алијансу, док је проценат оних који би се прикључили том савезу 7,6 одсто.

„То су резултати који се појављују и у другим истраживањима, и зато бих рекао да се ово питање и не поставља тако често у нашој јавности, баш зато што је више-мање познато какав је одговор. Зато се и избегава је је то прилично погубан налаз за присталице евроатлантских интеграција“, појашњава Вукадиновић.

Срби, дакле, никако не воле НАТО, али зато воле БРИКС. На питање да ли подржавају успостављање најчвршћих веза са Русијом, Кином и другим чланицама те организације, 68, 8 одсто изјаснило се позитивно. Тој сарадњи се противи 12,8 одсто испитаника док двадесетак процената анкетираних нема став – што Вукадиновић објашњава чињеницом да је БРИКС релативно нова тема о којој се не прича пуно у јавности.

„БРИКС није исти тип организације као НАТО или ЕУ, није им ни сличан, али га јавност доживљава као економско-културолошку алтернативу евроатланским интеграцијама. Тако је то питање, чим се појавило, стекло већинску наклоност већине грађана Србије“, указује координатор истраживања НСПМ-а.

Резултати анкете, показали су и да, иако кад је реч о НАТО чланству међу Србима нема ни трага позитивног односа, према ЕУ постоји начелно позитиван став – али само под условом да нам заузврат не траже независност „Косова“. Што нам сада све отвореније траже.

Тако да, када се питање о уласку у ЕУ конкретизује, односно повеже са дефакто и дејуре прихватањем независности „Косова“ проценат оних који подржавају чланство пада са 42 на свега 12 одсто. Противљење Европској унији расте на чак 76 одсто. У принципу, Срби немају ништа против ЕУ, али цену, која се од њих тражи за „улазницу“ у то друштво – неће да плате.

„Нажалост, та трампа и непристојна понуда јесте на столу и није то више никаква спекулација, већ је сада и званично представљено од стране и органа и лидера ЕУ. То је реалан услов, ако француско-немачки план постане део преговарачког процеса, а кажу да јесте или да ће постати. Дакле, то није хипотетичко ни спекулативно питање, већ се тиче онога што је реално на дневном реду“, истиче Вукадиновић.

Али, проценат оних који су спремни да дају Косово и Метохију како би се прикључили „европској породици“ једва да је мало мањи од оних који подржавају улазак Србије у НАТО. Срби на то једноставно не пристају.

Колико је релативан проценат начелне подршке ЕУ, види се и из питања које се односи на то колике су шансе да земља у тај блок уђе у наредних 10 година.

Свега 6,4 одсто мисли да су шансе велике, док готово 80 одсто људи верује да су шансе да се прикључимо тој заједници мале или никакве.

„То показује објективни пораст скептицизма, или можда пре треба рећи реализма у погледу евроинтеграција. ЕУ има још увек условно речемо позитиван имиџ али је он итекако окрњен маћехинским односом ЕУ према Србији и Србима, тако да када се питање о чланству у тој организацији стави у реал-политички контекст, проценат подршке опада“, истиче Вукадиновић.

На питање о позицији Србије на КиМ 59,8 одсто испитаника одговорило је да верује да је позиција слабија него пре десет година, 5,8 одсто мисли да је јача док је 16,6 одсто види као исту као пре једне деценије.

„Интересантно је да се у томе да је позиција слабија слажу мање-више симпатизери и власти и опозиције, као што између њих постоји и консензус у отпору санкцијама, одбијању независности Космета и чланства у НАТО-у као и у подршци БРИКС-у. Тако апсолутно убедљиве бројке показују чврст национални консензус око ових питања“, закључује Вукадиновић.

Већина мисли да су избори у Србији покрадени

На дневнополитичком нивоу, подељеност јавности је много већа, што се види у одговорима на питања о ставовима у питању регуларности избора и око тога треба ли да буду поновљени.

Да су избори били регуларни верује 31,8 одсто, али већина (око 35,8) мисли да је гласање покрадено, док је оних који мисле да је било „мањих пропуста који нису учествовали на исход резултата избора“ 18,2 одсто испитаника. Када је реч о понављању избора, „да“ каже 29, 6 одсто грађана, а „не“ 53 одсто.