Pročitaj mi članak
Telegraf.rs
Усташки поглавар је и након пораза у II светском рату и бекства у Аргентину био политички активан, одржавао је контакте са саборцима у свету и позивао на поновно успостављање НДХ
Усташки поглавник и ратни злочинац Анте Павелић, само годину дана пред покушај атентата на њега 1957 године, од чијих је задобијених рана умро две године касније у Мадриду, био је веома активан и политички деловао, што доказује и његово писмо упућено усташком официру Антону Вранковићу 1956. године у којем тврди да је куцнуо час за поновно ослобађање Хрвата и успостављање НДХ!
“Сматрам да је дошло време да када морамо појачати наш рад , како би били потпуно спремни за коначну и одлучну борбу, која ће донети с Божијом помоћу ослобођење хрватског народа и поновно успостављање Независне Државе Хрватске… Ми смо све издржали и остали на линији, а сада нам сви признају, а и више од тога, да смо били на правом путу”, написао је Павелић у писму упућеном Антону Вранковићу у Енглеску.
Поглавар усташке НДХ је након пораза у рату, преко Аустије и Италије побегао у Аргентину, а Врховни војни суд СФРЈ осудио га је у одсуству због почињених ратних злочина над Јеврејима, Србима и Ромима у Хрватској.
Фото: Wикипедиа
Он је све време до покушаја атентата на њега 10. јуна 1957 године у месту Ломас дел Паломар, а према неким изворима све до саме смрти био поитички активан и одржавао везу са припадницима усташког покрета у Југославији и свету.
О томе сведочи и ово писмо Вранковићу, које је само једно у низу које је поглавар НДХ писао својим људима.
Писмо је куцано на писаћој машини, а чини се да га је Павелић сам куцао, или их је диктирао особи невештој с њом јер су препуна грешака и куцања слова преко слова, а по форми су изван стандарда какве примењују професионални дактилографи.
Занимљиво је и то да писмо има меморандум Поглавника Независне Државе Хрватске, а ту је и чувени поздрав “ЗА ДОМ СПРЕМНИ!”
Према, до сада доступним историјским чињеницама Врањковић је Павелића срео само једном, 1943. године, када га је у Загребу поглавник примио са групом усташких питомаца, полазника војне школе.
Кад су Немачка и њени савезници изгубили рат, остаци пораженог Павелићевог режима расули су се на све стране. Врањковић је након заробљеништва у Италији и Аустрији доспео у Енглеску, а Павелић је након краћег скривања у Италији побегао у Аргентину.
Подсетимо загребачки “Јутарњи лист” је, раније ексклузивно објавио више од 30 писама, до сада непознатих јавности која пружају директан увид у прилике које су владале у самом врху усташке емиграције и међусобно сумњичење Анте Павелића и његових сарадника.
ПЕЈИН: УСТАШКИ ПОКРЕТ И ПАВЕЛИЋ БИЛИ СУ БЛИСКИ ВРХУ КПЈ!
Српски историчар Јован Пејин каже за Телеграф да је ово писмо аутетично и да поглавар НДХ никада није престајао да одржава везе се усташама у свету.
– У писмо не би требало да се сумња, јер је Павелић био скрибоман. Он је на тај начин константно одржавао контакте са усташком машинеријом у свету чији је епицентар био у Риму – каже он.
Пејин каже да није чудо то да је руководство СФРЈ знало за писма и делатности Павелића, али, како тврди он, Тито и партија нису били заинтересовани за њега јер их је више мучио четнички покрет.
– Титова државана безбедност као и најуже руководство КПЈ било је тесно повезано са усташама, па не чуди онда што нису реаговале. Тито и КПЈ су били више заинтересовани за Србе у свету и четнике јер су им они били противници док им је усташки покрет био близак – тврди он.
