Pročitaj mi članak
Бањалука – Има ли Република Српска – као ентитет са широком аутономијом унутар БиХ – поуздане ослонце у свету, ко су они и има ли користи од таквог пријатељства? И колико Српска која по Уставу БиХ нема надлежност за спољну политику успева да гради савезништава, која на економском плану засад нису претерано уродила плодом, али на оном политичком, кад је у питању очување аутономије и рад на неславном ратном имиџу, можда, цене наши саговорници, и јесу дала неки резултат.
Осим подразумевано добрих веза са Србијом постоји сарадња са Израелом где је председник РС 2012. дочекан као државник – са гардом и црвеним тепихом, а власти поручиле да РС „може да рачуна на помоћ дипломатске мреже Израела, која није мала”. Арие Ливне шер представништва РС у Израелу и добар познавалац међународних односа раније је знао истицати да Српска треба да се лоцира на мапи света и одреди приоритете, али да он – уз неизрециву захвалност Русији и Црвеној армији – али и разумевања лоших искустава из скорашње историје Српске с Америком, предлаже да Бањалука ради на што приснијим везама с Берлином. Милорад Додик и Жељка Цвијановић боравили су током седмице на две стране света, председник у Москви, премијерка у Вашингтону.
Нису непознате добре везе Српске и Москве, па иако се тамо мало извози Руси су власници нафтне индустрије РС и 2014. су били највећи инвеститор у целу БиХ, а Москва је на захтев Србије и РС блокирала резолуцију о Сребреници у УН. Због релација с Москвом, где Српска има једно од привредних представништава (Израел, Вашингтон, Београд, Беч, Брисел и Штутгарт), Додика неретко етикетирају као „руског играча на Балкану” иако је, парадоксално, актуелни председник РС на узлету политичке каријере 1997. важио за „америчког играча”. На то све Додик углавном кратко каже: „Имамо веома добро искуство у пословању с Русима, који, никад и ничим не уцењују РС”. Иако се властима у РС пребацивало због зближавања са Русима – неретко и с подозрењем – има оних који због уздизања Кремља на светској позорници и очекивања још снажнијег утицаја можда и на Балкану слуте добру процену Бањалуке спољних кретања у свету.
А где су односи Српске и Америке? То питање после посете премијерке РС Вашингтону где је учествовала у дебати о 20. година Дејтона у организацији часописа „Форин полиси”, који је пре четири месеца потписао сарадњу са Српском, занимљиво је и ради општег утиска да су ти односи поприлично нарушени. „Америка не прижељкује нестанак РС али је питање у каквом је облику виде и са колико моћи. Српска јесте субјект међународних односа и на то мора да се рачуна па тако, на пример, БиХ због РС није признала Косово”, истиче Милош Шолаја са ФПН у Бањалуци. Ипак, америчке дипломате неретко не показују претерану жељу за састанке у Палати председника РС. Из Амбасаде САД то је објашњавано тиме да они не желе сарадњу са онима који подривају Дејтонски споразум, на шта из РС одговарају да је понашање у РС само реакција и да кривца треба да потраже у оном који прави акцију, то јест – у Сарајеву.
„Српска не треба да се заноси – није држава, малена је и неважна у ширим размерама. Политика баланса можда звучи примамљиво. А да ли је то у пракси оствариво или је то клизав терен на који више немамо луксуз? Власти морају имати јасну, искрену и грађанима разумљиву политику”, истичу аналитичари и додају да ако је судити по извозу робе Српска се током ове године најбоље котира у Италији Србији и Немачкој.
Обрад Кесић шеф представништва РС у Вашингтону каже да је ово представништво и основано ради побољшања односа са Америком и да се види узлазна путања. „Очекујемо да једна фирма из САД отвори регионални центар у Бањалуци, потписан је споразум са универзитетом Џон Хопкинс, имамо сарадњу са часописом „Форин полиси”, што је само део спајалица које руше перцепцију коју креирају поједини противници РС да се Бањалука потпуно везала за Русију и да ту нема простора за Запад”, каже Кесић. Истиче да Српска жели сарадњу свугде где и друга страна то жели. „На техничком нивоу сарадња са ЕУ је добра и са Немачком имамо нормализацију односа”, каже Кесић. Узрок проблема са САД Кесић приписује лошој комуникацији, али и томе што су се неке дипломате из Амбасаде САД активно укључивале у политички живот БиХ. „Насупрот томе однос с америчком администрацијом битно је другачији јер у Конгресу САД постоји веће разумевање за РС, не само међу српским кокусом. На последњој дебати нико, изузев једног познатог аналитичара, није доводио у питање статус РС нити заговарао централизацију као решење. Све више заживљава аргументација РС да једини начин за опстанак БиХ јесте висока децентрализација”, истиче Кесић.
