Beograd -- Srbija se deset godina od predaje zahteva za članstvo u EU i pet godina od početka pregovora i dalje suočava sa istim problemima.
То је оцена Институту за европске послове који је навео да су ти проблеми дијалог Београда и Приштине, политичка стабилност, корупција, судство, организовани криминал, људска права и слобода медија. Такође, Србија, како истичу, није отворила ни половину преговарачких поглавља.
У до сада отворених 16 поглавља нема напретка или је спровођење реформи означено као недовољно и, уколико влада Србије значајно не убрза рефоме, 2025. као потенцијална година уласка у ЕУ „остаће тужан сан“, оценили су у Институту за европске послове коментаришући Извештај о напретку Србије на путу ка ЕУ објављен пре два дана.
Наводећи да је Србија остало да отвори још 19 поглавља и још много више да затвори, ИЕП подсећа да је већина земаља које су ушле у ЕУ 2004. и 2007. затворила сва поглавља у року од шест година.
Поглавља у којима нема напретка у реформама су 3, 5 и 8, што указује на непостојање реформи које се односе на права оснивања предузећа и слободе пружања услуга, јавне набавке и конкуренцију.
То у пракси значи, пише у саопштењу ИЕП, да у Србији има врло мало конкуренције, ефикасности и транспарентности у јавним набавкама, нема независности Комисије за контролу државне помоћи и држава наставља да неконтролисано даје новац различитим предузећима, што нарушава конкуренцију.
Поглавља у којима постоји ограничен напредак су 1, 13, 15, 27, 23, а то значи да нема значајног напретка у слободном кретању робе, реформи рибарства, енергетике, животне средине и правосудју и основним правима.
ИЕП истиче да су поглавља 23 и 24 посебно осетљива и да се у њима види врло мали напредак.
За поглавље 23 новим Извештајем ЕК је констатовано да су препоруке судству само делимично усвојене, а политички утицај на систем избора судија остаје забрињавајућ, наводи ИЕП.
Додатно, Европска комисија је изразила озбиљну забринутост због стања медија у Србији.
Код поглавља 24 (правда, слобода, безбедност) сугерише се да нема видљиве и доследне борбе против високих случајева корупције, организованог криминала и прања новца и у Извештају наводи да је корупција и даље заступљена у многим областима, док у борби против организованог криминала нема никаквог напретка у испуњавају препорука из претходног извештаја.
Такодје, иако позитивне промене постоје у миграционој политици, закони и правила се не примењују доследно.
ИЕП наводи и да су поглавља 25 и 26 раније отворена и привремено затворена истог дана иако у њима Србија није показала значајан напредак, тј. да разлог њиховог привременог затварања није то што су наука, образовање и култура у Србији на завидном нивоу, већ чињеница да ЕУ нема веће надлежности у тим пољима.
Када је реч о нормализацији односа Београда и Приштине (поглавље 35), Европска комисија позива Србију да направи значајне напоре, посебно у медјународним односима, како би обезбедила окружење које јасно води ка постизању правно обавезујућег споразума са Косовом, које описују хитним и од највеће важности.
ИЕП подсећа да је то поглавље посебно важно, укључујући поглавља 23 и 24, због чињенице да има суспензивни карактер, односно уколико не постоји позитивно оцењен напредак у тим поглављима, ЕУ може да суспендује или успори напредак евроинтеграција Србије.
Институт наводи и да досадашњи резултати указују на дискрепанцу измедју декларативних ставова свих влада од 2008. и спроводјења реформи.
„Иза тога могу да стоје само два разлога – да политичкој елити не одговара модерно, отворено, одговорно и уредјено друштво или да просто владајуће елите немају довољно људских ресурса да реформе спроведу до краја“, истиче се у саопштењу Института за европске послове који прати преговоре Србије са ЕУ и јача капацитете свих укључених у процесу.