Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Србија и Хрватска нису у последње две године ни за метар приближиле своје ставове око спорне границе на Дунаву. Разговоре у Међудржавној комисији, која на папиру постоји дуже од деценије, прекинули су прошлогодишњи избори у обе државе, а њен рад до данас није настављен.
Како нам је објашњено у Министарству спољних послова, Србија је свој део посла урадила и сада се чека потез Загреба.
– Још нисмо добили званично обавештење да ли је Хрватска одредила нову делегацију у међудржавној комисији. Ми смо наш део тима комплетирали и у њему су представници МСП и ресора грађевине, одбране, полиције и саобраћаја. Спремни смо за наставак преговора и очекујемо да Хрватска, као домаћин наредне седнице комисије, предложи место и време њеног одржавања.
У кабинету шефа дипломатије Ивана Мркића објашњавају нам да и Србија и Хрватска питање граница сматрају приоритетним и једним од најосетљивијих политичких тема. Приликом посете Мркића Загребу, прошлог месеца, договорено је да се активира рад свих међудржавних комисија за решавање отворених питања између две земље. Две недеље касније, уприличен је и састанак координатора у комисији, нашег државног секретара Вере Маврић и заменика хрватског шефа дипломатије Јошке Клисовића.
Међународни арбитри деле аде?
У средишту спора између Србије са западним суседом је око 10.000 хектара земљишта на левој обали Дунава у Србији, који катастарски припадају Хрватској, као и 3.000 хектара на хрватској обали, на коју тапију чува Србија. Највећи камен спотицања су два речна острва – Шаренградска и Вуковарска ада. Као све извесније решење овог питања последњих година се помиње међународна арбитража.
Међудржавна комисија за исцртавање линије, упркос вишегодишњим напорима, до данас није дала готово никакве резултате. Радила је са прекидима, а од 2003. до 2010. године није одржан ниједан састанак. Од одмрзавања дијалога одржане су четири рунде разговора, од којих је последња била крајем 2011. Ставови о линији границе дуж 145 спорних километара реке Дунав, међутим, ни за јоту нису помирени. Србија тражи да црта буде повучена средином тока реке, док су Хрвати инсистирали да граница буде линија раздвајања катастарских општина.
Да су нерешене државне границе могући извор будућих проблема сматра професор Факултета политичких наука Предраг Симић. Он подсећа да је то већ деценијама проблем свих држава на овом простору.
– Разграничење са Црном Гором углавном је неспорно, јер је линија давно повучена, а углавном је јасна и са БиХ – објашњава Симић. – Најделикатнији је спор са Хрватском, али га не треба по сваку цену и у журби решавати. Односи Србије и Хрватске тренутно су веома лоши. Када они буду бољи и гранични спор ће много лакше бити решен.
Србији предстоји и печатирање линија раздвајања са Македонијом и Црном Гором, али је овај процес прекинут због признавања независности Косова од стране ових држава. Гранични камен спотицања са комшијама могао би да буде на Дрини. Ту су спорни делови око хидроцентрала „Зворник“ и „Бајина Башта“, као и део пруге Београд – Бар, која око 12 километара прелази преко комшијске територије. Став Србије јесте да граница не пресеца виталне објекте и инфраструктуру, који припадају ономе ко их је и градио.
Срби за средину Дунава, Хрвати за катастар
Да је једина природна и реална граница између Србије и Хрватске средина Дунава, сматрају у општини Апатин, чији грађани би заједно са житељима Сомбора и Бачке Паланке највише били угрожени новим цртањем линија раздвајања.
– Хрватска страна се у разговорима позивала на аустроугарске катастарске књиге, при чему се игнорише признање авнојевских граница од стране Бадинтерове комисије – изричит је први човек Апатина Живорад Смиљанић. – Такав став је за Србију и наше грађане неприхватљив.
