Pročitaj mi članakNovinari portala KRIK, koji je učestvovao u međunarodnom istraživačkom projektu Pandorini papiri, došli su do dokumenata koji potvrđuju da je aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali vlasnik 24 stana u Bugarskoj, odnosno da je vlasnik dve ofšor kompanije preko kojih su kupljeni ti stanovi za pet miliona evra.
Пандорини папири су пројекат у којем су стотине новинара из 117 држава анализирале 12 милиона докумената процурелих из 14 различитих фирми, који показују како су политичари и друге познате личности из целог света оснивале офшор компаније и криле новац у пореским рајевима. Међу њима се помиње и српски министар финансија, у контексту већ познате приче о становима у Бугарској. КРИК је причу о 24 стана, које наводе да је Мали купио преко офшор компанија са Британских Девичанских Острва, објавио још 2015. године.
Он је тада наводе демантовао, а поводом нових информација се још није оглашавао. Из Министарства финансија Глас Америке није добио коментар, а поводом Пандориних папира још нису реаговале ни друге институције.
Новинарка КРИК-а Драгана Пећо за Глас Америке објашњава да су у Пандориним папирима новинари сада успели да дефитинивно потврде своја сазнања из 2015. Односно, пронашли су документа која доказују да Синиша Мали није био само директор, него и власник офшор компанија преко којих су купљени станови у Бугарској.
– Синиша Мали годинама уназад није говорио истину, тврдећи да нема везе са власништвом, међутим и сада имамо доказе који показују да је био власник тих станова. Он је те станове куповао током 2012. и 2013. године, када је био економски саветник Александра Вучића, дакле био је тада задужен на тој позицији за неке од највећих инвестиционих пројеката у држави попут Београда на води и Ер Србије. У то време стиче некретнине вредне пет милиона евра и требало би да објасни грађанима које је порекло тог новца и која је права истина око тога како је дошао до тих некретнина.
После првих открића КРИК-а 2015. случај је истраживала Агенција за борбу против корупције, па је истрагу преузело Више јавно тужилаштво, а укључила се и Управа за спречавање прања новца. На крају је тужилаштво одустало од поступка.
– Ја бих волела да верујем да ће институције у овој држави да се озбиљно позабаве овим случајем сада када имамо ове нове доказе, дакле сада када видимо да је Синиша Мали био власник некретнина у вредности од око пет милиона евра…У свету се види да се подносе оставке и да се озбиљно истражују ти неки случајеви, док се овде ствари или игноришу или спинују – каже Драгана Пећо.
„Коза остављена да чува купус“
Упркос контроверзи о 24 стана, Синиша Мали није до сада сносио ни правне, ни политичке послеидце. У каријери је напредовао, па је са позиције градоначелника Београда отишао на место министра финансија, а са тог места је надређен и Управи за спречавање прања новца која је била укључена у истрагу о њему.
– У међувремену је коза постављена да чува купус, при чему под козом не мислим ништа увредљиво. Министар финансија је постао човек за кога постоји много навода који га повезују са прањем новца, а спречавање прања новца је у директној надлежности Министарства финансија – каже за Глас Америке Златко Минић из организације Транспарентност Србија.
Хоће ли сада неко од надлежних тужилаштава реаговати на нове информације о Синиши Малом из „Пандориних папира“?
У Републичком јавном тужилаштву и Вишем јавном тужилаштву нису одговорили на то питање Гласа Америке. Минић објашњава да би тужилаштво могло да реагује на основу јавних навода о малверзацијама, али сумња да ће се то десити. Ипак, сматра да на томе треба инсистирати.
– Тужилаштво је често имало проблем што не стигне да прочита разне наводе у медијима, сад је све мање мејнстрим медија у којима се то може прочитати. Али нема сумње да, када тужилаштво стигне да се бави појединачним твитовима људи који нису јавне личности, онда је необично што не примећује да су се појавили написи о везама Синише Малог са нечим што личи на прање новца.
Минић сумња и да притисак да се истраже наводи о српском министру финансија може да дође споља, односно кроз процес европских интеграција.
– Никада није завршена ни прича о 24 случаја приватизације. И видимо сада да такве ствари могу у неком тренутку да послуже како некакав додатни механизам ономе што називамо „међународна заједница“, било то ЕУ или САД. Када буду желели да постигну неке друге циљеве, који су у овом тренутку евидентно пречи од стања демократије и борбе против корупције у Србији. Борба против корупције ће доћи на ред када заиста буду актуелне некакве евентуалне даље европске интеграције, то сада није толико на столу у Бриселу, а још мање у Београду, без обзира на ту ватру која се одржава да се потпуно не изгаси. То ће доћи на дневни ред, али дефинитивно не сада.
Иако је истрага о Синиши Малом под знаком питања, у КРИК-у знају шта сигурно следи: напади на њихову редакцију, по већ устаљеном моделу – преко таблоида.
– О нама говоре лажи, нападају нас чак и највиши државни функционери у прорежимским медијима. И оно што је занимљиво јесте да је сваки пут тај напад и та кампања другачија, да не кажем иновативнија из њиховог угла, јер тотално постане надреална – од тога да радимо за криминалце, за Беливука, до тога да смо укључени у “јапанско праћење”. Тако да смо сваки пут изненађени колико далеко то иде и какве идеје некоме падну на памет, на који начин да нападну истраживачке новинаре који објављују чињенице базиране на званичим документима. А све да би се скренула пажња са оног што смо ми открили – закључује Драгана Пећо и најављује да ће ускоро КРИК објавити нова сазнања о офшор компанијама Николе Петровића, кума председника Александра Вучића.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 5, 2021
