Прочитај ми чланак
Жалбено веће Хашког трибунала на основу члана 25. Статута одбацило је све аргументације и потврдило правоснажну пресуду Милану Лукићу, који је осуђен на доживотну робију и смањило казну Средоју Лукићу од 30 година на 27 затвора, за злочине над муслиманима у Вишеграду од 7. јуна 1992. године до 10. октобра 1994. године
Јула 2009. првостепеном пресудом у Трибуналу Милан Лукић осуђен је на доживотни затвор, а саоптужени Средоје Лукић на 30 година затвора.
Претресно веће, којим је председавао судија Патрик Робинсон, закључило је тада да је Милан Лукић “лично убио најмање 132 муслимана” и да је имао водећу улогу у спаљивању најмање 119 живих цивила у двема кућама у Вишеграду, док Средоје Лукић није лично учествовао у спаљивању, али је био присутан, помагао у спровођењу људи у куће и унапред знао шта ће се догодити.
Према оптужници, група од око 70 жена, деце и старих људи затворена је 14. јуна 1992. године у кућу у Пионирској улици, која је потом запаљена, а на оне који су покушали да побегну кроз прозоре пуцано је.
Судија Робинсон је изјавио да је утврђено да је том приликом живо изгорело најмање 59 људи.
Оптужница је теретила двојицу рођака и за премлаћивање муслимана заточених у логору у касарни у Узамници, у Вишеграду.
Милан Лукић (45) био је, одвојено, оптужен за још неколико убистава, укључујући убиства најмање 12 муслимана на обали Дрине и брутално убиство једне муслиманке у вишеградском насељу “Поток”.
Он је био вођа “Белих орлова” или “Осветника”, локалне паравојне групе босанских Срба у Вишеграду, која је сарађивала с локалном полицијом и војском, заводећи владавину терора над локалним муслиманским становништвом.
Његов рођак Средоје (51), који је пре рата био полицајац у Вишеграду, придружио се 1992. године тој паравојној групи.
Милан је, после седам година у бекству, ухапшен у августу 2005. у Аргентини, а у фебруару 2006. пребачен је у Хаг.
Средоје се предао властима Републике Српске у септембру 2005. и истог месеца је изручен Трибуналу.
Обојица су се, приликом првог појављивања пред судом, изјаснила да нису криви ни по једној тачки оптужнице.
Лукићи су првобитно били оптужени заједно с Митром Васиљевићем. Васиљевић је ухапшен у јануару 2000, а суђено му је одвојено пошто су двојица саоптужених још били у бекству. Жалбено веће га је 25. фебруара 2004. осудило на 15 година затвора.
Милан Лукић је у Србији осуђен на 20 година затвора због ратног злочина над цивилима у Сјеверину. Врховни суд Србије је маја 2006. године потврдио пресуду Окружног суда у Београду из јула 2005, којом су Лукић, Оливер Крсмановић, који је у бекству, и Драгутин Драгићевић осуђени на 20 година затвора, а Ðорђе Шевић на 15 година.
Четворица људи били су припадници групе “Осветници”. Они су, с још петорицом неидентификованих људи, 22. октобра 1992. године, отели 16 мештана Сјеверина из аутобуса на линији Пљевља-Прибој. Петнаест мушкараца и једна жена отети су у месту Миоче у Републици Српској и одведени у мотел “Вилина влас” код Вишеграда, где су физички и психички злостављани и убијени.
(Телеграф)
