Прочитај ми чланакНико ко није по вољи политике не може да буде изабран ни на једно важно место у тужилаштву, а стварни однос између тужилаштва и полиције види се у медијима. Већ дуги низ година у Србији је пракса да представници полиције на прес-конференцијама објављују резултате предистражног поступка, оцењују доказе…
Фото: Експрес
Нико ко није по вољи политике не може да буде изабран ни на једно важно место у тужилаштву, а стварни однос између тужилаштва и полиције види се у медијима. Већ дуги низ година у Србији је пракса да представници полиције на прес-конференцијама објављују резултате предистражног поступка, оцењују доказе…
За тужиоца Горана Илића кажу да је један од ретких из те професије коме није “испран мозак”. Узрок томе, воле да истакну његови пријатељи новинари, можда је и чињеница што се он у младости једно време озбиљно бавио новинарством.
Један је од ретких носилаца тужилачке функције који нема проблем да у јавности критикује рад српског правосуђа, а претпоставка за то је да си од политике независан, а то је кључна реч без које Илић не види да тужилаштво може да ради онако како би требало.
У бројним поступцима који су се водили пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду донете су ослобађајуће пресуде, да ли су тужиоци у свим тим предметима подизали оптужнице без чврстих доказа?
– У јавности Србије често се ствара халабука око ослобађајућих пресуда. Стиче се утисак да је “нормално” само када суд некога осуди и уз то му изрекне драконску казну. Ослобађајуће пресуде, као и оне којима се окривљени оглашава кривим, нормална су ствар у сваком кривичноправном систему. Само у поступцима који се воде пред преким судовима свака оптужница заврши осуђујућом пресудом. На срећу, преки судови, револуционарни судови, судови за суђење злочина и преступа против српске националне власти пред којима су сви били криви наша су далека прошлост.
Па ваљда је потребно имати необориве доказе за запрећену казну до 40 година?
– Требало би знати и то да јавни тужилац не одлучује самостално о томе да ли ће оптужница бити изнета пред суд. Свака оптужница јавног тужиоца пролази контролу суда. Тачније, суд испитује да ли докази које је тужилаштво приложило уз оптужницу поткрепљују сумњу потребну да се предмет изнесе пред суд и да отпочне претрес. Према томе, не одлучује тужилаштво да ли има, како рекосте, чврстих доказа за суђење, већ посебно веће суда задужено за контролу оптужних аката тужилаштава.
Дакле, све оптужнице Тужилаштва за организовани криминал прошле су контролу суда и тек након тога је било заказано суђење. У том смислу одговор на ваше питање био би – тужилаштво је имало доказе потребне за суђење јер је суд тако закључио испитујући оптужницу. Осим тога, у једном броју предмета окривљени су били оглашени кривим у првостепеном поступку, да би у поступку по жалби били ослобођени кривице. То говори да је и првостепени суд био истог уверења као и тужилаштво да је окривљени био крив.
