Годишњица „Олује“ – сећање на прогон Срба из Хрватске

09:20 04.08.2023.

Oко 2.000 Срба убијено је или нестало, а више од 220.000 је протерано у акцији "Олуја", коју је хрватска војска почела 4. августа 1995. године. Србија и Република Српска обележавају Дан сећања на све страдале и прогнане Србе. Централна церемонија први пут у РС, у Приједору.

Помен жртвама „Олује“ у Цркви светог Марка у Београду

Грађани Србије се и овог 4. августа са тугом сећају етничког чишћења српског народа током акције „Олуја“ пре 28 година и неће заборавити протеривање више од 200.000 сународника са земље на којој су вековима живели, као ни смрт 1.700 невиних људи, као ни више од 700 оних који су у тој акцији нестали и чија је судбина непозната и после скоро три деценије, саопштио је Комесаријат за избеглице.

Помен жртвама „Олује“ биће одржан у 10 сати у Цркви светог Марка у Београду, као и у многим местима широм Србије.

Латиновић: Приједор – прави избор за обележавање годишњице

Обележавања Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ први пут се одржава у Републици Српској, у Приједору. Централно обележавање, које почиње у 19 часова, РТС ће директно преносити.

Горан Латиновић, професор Филозофског факултета у Бањалуци, рекао је да је историчари већ данас, 28 година касније, могу да дају одређене закључке о хрватском погрому над Србима Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације у августу 1995. године.

То је била, истиче, најнеравноправнија битка целокупног југословенског рата од 1991. до 1995.

„Никада, током читавог тог рата, није се десило да је једна војска имала такву надмоћ бројчану и техничку као што је хрватска војска имала на српском војном крају августа 1995. године. Однос снага био је отприлике 7 према 1“, рекао је Латиновић.

Према његовим речима, то је било најбрже, најмасовније, најбруталније етничко чишћење спроведено током југословенског рата.

„Никада од 1991. до 1995. ни на једном подручју, једноставно ништа није тако брзо и ефикасно уништено, практично истребљено са тог подручја“, указао је Латиновић.

„Прва жртва грађанског рата 1992. године у Приједору био је Србин. Приједор је одбрањен од напада паравојних муслиманских формација. Приједор је дао две јуначке бригаде, Пету козарску и 43. приједорску, које су имале на стотине погинулих и рањених, које су ратовале широм подручја гдје су се крвљу цртале границе“, рекао је Латиновић.

Избегличка колона је бомбардована и на Приједорској цести у рејону Сводне, рекао је Латиновић и истакао да је прави избор да баш у Приједору буде облежена годишњице хрватског погрома на Србима Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације.

У Зору 4. августа 1995. године Книн је био место где се сливала колона Срба. Данас се парастос Србима настрадалим у акцији хрватске војске одржава и у манастиру Крупа.

Линта: “Олуја“ је највећи некажњени злочин после Другог светског рата

Председник Савеза Срба из региона, Миодраг Линта рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да после 28 година “не постоји никаква сагласност, нити може да постоји сагласност око карактера злочиначке акције ‘Олуја‘, као генерално око карактера рата на простору бивше Југославије“.

“Све чињенице јасно показују да је злочиначка акција ‘Олуја’ највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, да је то највећи некажњени злочин. Дакле, акција у којој је протерано преко 250.000 Срба, убијено или се води као нестало 2.000 Срба, највећи број имовине, стечених права и даље није враћен, највећи број комуналне инфраструктуре и даље није обновљен. Јасно се види да у Хрватској не постоји политичка воља да се отклоне последице злочиначке акције ‘Олуја’ као и многих других злочиначких акција“, наводи Линта.

Према његовим речима, и даље нема успоставе истих стандарда о суђењима ратних злочина.

“Дакле, у Хрватској имамо двоструке стандарде о суђењима за ратне злочина, које су далеко блаже за Хрвате, далеко строже за Србе. Хрватско правосуђе није независно, непристрасно. Имамо константна хапшења Срба. Ове године осам Срба је ухапшено на основу хрватских потерница. Хрватска како време одмиче, све више покрива, све већи број лажних истрага, све већи број лажних оптужница, доноси лажне пресуде на основу лажних доказа, на основу лажних изјава сведока сарадника са стратешким циљем да се оправда лажни мит о домовинском рату према ком су Срби агресори, а Хрвати жртве и пошаље порука Србима да нису добродошли, да им је најбоље да се иселе“, каже Линта.

Сматра да није могућа истинска нормализација односа између Србије и Хрватске ако се једнако не поштују српске жртве, дакле, не само на подручју Хрватске, него на подручју Босне и Херцеговине, на подручју Косова и Метохије.

“Кад кажемо да је то завршни чин етничког чишћења српског народа, треба споменути прво етничко чишћење у Европи после Другог свјетског рата, то је протеривање преко 70.000 Срба у јесен и зиму 1991. године са већег дијела западне Славоније у хрватским злочиначким акцијама Откос, Оркан и Папук 91. Према извјештају изасланика УН-а до маја 1993. године са урбаног дијела Хрватске, дакле, из стотина хрватских градова и са већег подручја западне Славоније протјерано је преко 250.000 Срба“, навео је Линта.

Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције „Олуја“, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.

Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.

Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.

Оптужница за злочин на Петровачкој цести

Прошле године, српско Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против хрватсих пилота због злочина на Петровачкој цести током „Олује“, када је ракетирана колона српских избеглица.

Тада су, недалеко од Босанског Петровца у селу Јањила, хрватски „мигови“ пресекли колону српских избеглица.

Страдало је десет цивила, међу којима четворо деце и 21-годишња девојка.

Суђење за тај злочин је, међутим, одложено, јер, како је речено, још нема елемената да се донесе одлука да се хрватским пилотима суди у одсуству.

Оптужница је изазвала негативне реакције у Хрватској, где је премијер Андреј Пленковић поручио да је суђење за Загреб „непостојећи процес“ и „фарса“.

Документарни филм „Петровачка цеста“, у продукцији Радио-телевизије Србије, говори о злочину који се догодио на самом крају акције „Олуја“, када су српске избеглице већ прешле на територију суседне државе – Босне и Херцеговине и нису представљале никакву претњу.

Погинуо или нестао 1.881 Србин, прогнано више од 220.000

У акцији „Олуја“, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.881 Србин.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као „Дан победе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.