Прочитај ми чланак
(Томислав Кресовић)
Балкан као „колонија” Мител Еуропе
Балкан, модерније речено Западни Балкан, или у немачкој политици југоисток Европе, има стратешку тачку неамачких интереса кроз политичку и геоекономску стратегију Мител Еуропе. Мител Еуропа је геополитичка зона утицаја Немачке у Средњој Европи, пре свега у простору Мађарске, Чешке, Словачке, Аустрије проширена на већи део Балкана са “сателитима” као што су Словенија и Хрватска као чланице ЕУ и придодата са интересима у Србији, БиХ, Црној Гори. Мител Еуропа као немачки пројекат има интерес и утицаје од Балтика преко подунавља до Црног мора, као и циљ доминације која се протеже на топла мора као што је Јадранско море у зони Словеније, Хрватске, Црне Горе и Албаније.
Економски регионализам формула моћи Немачке
Немачка данашња геополитика заснива се на економском регионализму Европе и ЕУ и доминације у већини евро-регија и региона у Средњој, Централној и Југоситочној Европи. Немачка иде даље у својим тежиштима и утицају, и шири га према црноморско-кавкаском басену са циљевима у Руској федерацији, Украјини, али и Турској. Немачка је након уједињења 1989. године постала централна европска сила и међу пет-шест светских економија која сада јача своје глобалне послове са Русијом, Кином и тако одређује и правце светске полиитке. Немачку је после другог светског рата подигао Маршалов план и САД те је Немачка после велике Британије највернији савезник САД, али има и своје дугорочне интересе у оквиру политике Мител Еуропе. Светска економска криза и рецесија у ЕУ и евро зони одредила је Немачку као лидера и фининсијера стабилности ЕУ и евро зоне, али и политичког ментора и економског протектора у кризним државама ЕУ и евро зоне попут Шпаније, Италије, Грчке. Ни једна битнија одлука за Европу и ЕУ, њену економију и политику као и безбедност, се не може донети без немачког утицаја и става. Ипак САД су “контролори” Немачке и преко ње ЕУ у целини.
Мител Еуропа и “Drang naht osten”
Пошто је Немачка економија лидер и “мотор” ЕУ њени спољнополитички циљеви се уважавају и слушају у Европи. Криза на Балкану деведесетих година прошлог века имала је јак упллив и утицај Немачке, али је она била још увек у консолидацији након уједињења из 1989. године. Дубински захвати Немачке су ширина њеног утицаја на економоји Европе и дубина моћи у регионима које су историјски биле дефинисане као део немачког утицаја од “Drang naht osten” до “Мител Еуропе”. Немачка после САД и и НАТО има важну улогу у кризи и будућем расплету украјинског конфликта и договора на реалцији Берли-Москва-Кијев уз контролу САД.
Енергетко-гасна стратегија глобално тржиште хране у Европи Немачка држи под утицајем кроз своју политику у Руској федерацији, Украјини и Турској, и извесној диверсификацији према Француској, Великој Британији, Италији. Енергетска безбедност Европе зависи од релације Берли-Москва-Вашингтон. Зато је и циљ политике немачке канцеларке Ангеле Меркел да одржи ауторитет санкција ЕУ према Русији, али истовремено да тражи решења за превазилажење кризе која угрожава читаву Европу, али и Немачку која енергетки и у храни у великој мери зависи од руског и украјинског тржишта. Реално је да ће спољнополитичка снага Немачке имати јак утицај у решавању руско-украјинске кризе уз извесне немачке концесије у Украјији и балансирање са САД и НАТО и руским интересима. Један од модела је регионализација и федерализација Украјине уз поделу интереса.
Балкан – немачки економски протекторат?
Какав је циљ и маневар Немачке на Балкану? Први циљ је одржавање глобалне стабилности Балкана и одржавање БиХ и Косова као “неуспелих држава”. Други циљ је ширење јачих економских утицаја и контрола јадранског басена и подела економских интереса са Руском федерацијом на Балкану. Трећи циљ је држање под контролом управљачких олигархија на Балкану пре свега у Словенији, Хрватској, али и у Србији и БиХ, до нивоа протекторалних захтева. Стари циљеви Немачке су до 1914. године били утицај на Аустроугарску монархију. Период III рајха био је Балкан као радна и економска колонија.
Средином шездестих година и касније Балкан је био зона јефтине радне снаге и сировина, а након деведесетих година зона утицаја и враћања на извесне циљеве из 1914. и 1941. године, али другим средствима. Данас је Балкан за немачку извесна “хипотека” спорости, слабости и конфликтности где се Немачка мора више да ангажује и “троши” за одржање екномске стабилности. Немачка и даље види подунавље као свој геополитчки простор и то у Аустрији, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској. Подунавље води Немачку ка Црном мору и интересима са Руском федерацијом. Преко некадашње линије “Алпе адрија” која се простире од Словеније, Хрварске, Црне Горе, Албаније, Грчке до Турске су немачки геополитички циљеви изласка на топла мора у басену Медитерана.
Штап и “шаргарепа” за Србију?
Шта Немачка хоће и тражи од Србије? Дефинисани су спољно-политички принципи Немачке према Србији. Од Србије Неамчка тражи да успостави што реалније и нормалније односе са Косовом и да не спречава пут Косова ка ЕУ, УН и међуародним интеграцијама, и да пацификује своју политику државних интереса, посебно на северу Косова као у случају положаја српске заједнице у Вуковару – да се српска заједница сама избори за себе без уплитања власти у Београду. Немачка од Србије тражи да као “гарант” Дејтонског споразума утиче на власти у Бања Луци за одржање БиХ као државе и смањење конфликтности. Немачка од Србије тражи конзистентну европску политику која подразумева политику сарадње и послушности и извесно “балансирање” у односима Србије и Руске федерације, те послушности око политике ЕК око “Јужног тока”.
Немачка економија није за сада превише заинтересована за Србију на економском плану сем извесних утицаја у сфери телекомуникација и енергетике. Берлин тражи кооперативну владу Србије без “авантуристичких “ сценарија и изненађења. ”Штап” Немачке је успоравање пута Србије ка ЕУ а “шаргарепа” су извесне инвестиције у Србији, подршка српској влади и давање “наде” за бржи пут Србије ка ЕУ који неће бити пре 2020. године. Србија нема већи маневар на Балкану у односу на Немачку “тврду” политику, али има извесних модалитета и опција које уз реал-политичке уступке Србије дају шансу за реализацију извесних државних интереса државе. Немачка део својих циљева према Србији реализује преко Словеније, Хрварске и Мађарске и у том правцу ће се кретати наредних пет година политика Берлина према Београду. Србија може бити корисна за немачке интересе око енергетске руске стратегије уколико она не буде геополитички промењена на реалцији Турска-Грчка-Италија.
