Руски министар енергетике Александар Новак је најавио да ће 2014. године почети реализација пројекта модернизације рафинерије у Новом Саду.
Сарадња Русије и Србије се наставља – данас је у Београду одржана седница Комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу Србије и Русије. Руски министар енергетике Александар Новак најавио нова улагања НИС-а у Новом Саду и Панчеву.
Руски министар енергетике Александар Новак је најавио да ће 2014. године почети реализација пројекта модернизације рафинерије у Новом Саду, где ће бити изграђени капацитети за производњу и прераду уља.
Oн је истакао је да је за Русију главни стратешки партнер на Балкану Србија.
После седнице међувладиног Комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу Србије и Русије одржане данас у Београду, Новак је додао да ће у наредне две године бити повећана дубина прераде нафтних деривата у рафинерији Панчево, и да ће вредност ових пројеката износити 1,5 милијарди евра:
„Осим енергетике ми развијамо сарадњу и у другим областима у којима имамо заједнички интерес; као што су транспорт, саобраћај, пољопривреда, индустрија, сфере здравства, образовања, културе. Ми смо сада разматрали да заједнички обим улагања, који ће бити искоришћен за сарадњу у овим сферама може изнети током наредне три године око пет милијарди долара.“
Како је истакао министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије у протеклом периоду је до краја реализовано неколико врло важних пројеката, од којих је, по речима Милана Бачевића, најважнији гасовод Јужни ток:
„Међу нама у овом тренутку нема отворених питања, не постоји ни једно спорно питање које је присутно и које би требало да нас можда забрине. Успели смо, ако тако могу да кажем, да ниво наших економских односа подигнемо, или макар приближимо нивоу политичких односа. А они никада у историји наших држава нису били бољи него што су данас.“
Како је још истако српски министар, за годину дана рада српско-руског Комитета реализована су два кредита са Руском Федерацијом: један намењен покривању прошлогодишњег буџетског дефицита, а други развоју железничког саобраћаја у Србији. У том периоду је смањен и дефицит у трговини са Русијом, а робна размена је порасла за 13,5 одсто, додао је Бачевић.