Pročitaj mi članak
Александар Љубић, бивши државни секретар Министарства финансија и привреде, у време док је министар био Млађан Динкић, недавно је од Агенције за борбу против корупције затражио сагласност да се запосли у адвокатској канцеларији Влатка Секуловића, некадашњег заменика министра за економске односе са иностранством. Агенција је упутила надлежном министарству захтев за достављање додатних информација о томе да ли је Љубић доносио одлуке у поступцима у којима је странке заступала адвокатска канцеларија у којој сада жели да се запосли на место пословног руководиоца.
Увидом у документацију, утврђено је да је Љубић био председник Комисије за оцену пријава за доделу подстицаја, а да је адвокат Секуловић заступао четири инвеститора којима је укупно одобрено скоро 3,5 милиона евра државних пара и то у периоду од априла до јуна ове године.
Фирми „Прогети интернешнал” из Књажевца додељено је 900.000, то јест 6.000 евра по запосленом, а све по уговору од 17. јуна ове године.
Даље, фирми „Флеш Срб” из Београда, 3. јуна ове године, одобрено је 1.015.000 евра, то јест 5.000 по радном месту.
Београдској фирми „Најсфактори”, 24. јуна ове године, одобрено је 1.110.000 евра, док је фирми „Конти 3 А.С” из Свилајнца, 30. априла ове године, одобрено 480.000 евра.
Незванично, због ових уговора, Агенција за борбу против корупције неће издати Александру Љубићу сагласност за запослење код адвоката Влатка Секуловића.
За разлику од некадашњих водећих државних функционера, нижи ешалон власти није толико под присмотром јавности, али случајеви који су ту забележени детаљно показују на који начин су добијани неки државни послови или подстицаји.
Ангажман Бориса Тадић у норвешком „Теленору“ отворио је питање да ли државни функционери после одласка са положаја морају да пријављују своје нове послове, имовину и приходе. Да ли је нови послодавац функционера био у непосредној вези са институцијом коју је државни чиновник представљао?
Ранија пракса у Србији, пре формирања Агенције за борбу против корупције, била је да функционери одмах после завршетка функције нађу ангажман у фирмама које су непосредно биле везане за ресоре који су водили. У том контексту се најчешће спомињу примери Александра Влаховића, Горана Питића и Божидара Ђелића. Влаховић се после министарског мандата вратио у консултантску кућу „Дилоит и туш”, која је радила многе процене приватизованих предузећа. Ђелић је са места министра финансија отишао у Креди агрикол банку, док је Питић са места министра за економске односе са иностранством на крају завршио као председник Управног одбора Сосијете женерал банке.
У том контексту, поготово од како бивши функционери имају обавезу да пријављују имовину и траже сагласност од Агенције за борбу против корупције, са пажњом се прати шта бивши челници државе сада раде и да ли су имали неке додирне тачке са компанијама које желе да их ангажују док су обављали јавне функције. Тако су се многи у Тадићевом ангажовању у „Теленору” присетили да је бивши председник својевремено био и министар за телекомуникације. Требало би напоменути да у периоду Тадићевог вођења овог ресора, „Теленор” није радио у Србији, већ да је дошао 2006. године. У то време, Тадић је био председник Србије.
Сада, што се тиче конкретно случаја Тадићевог ангажовања у саветничком панелу „Теленора”, он није тражио сагласност за заснивање односа са овом компанијом, јер по члану 38 став 4 Закона о агенцији за борбу против корупције нема обавезу да је затражи, као функционер који је непосредно био изабран на јавну функцију. То је за „Политику” изјавио Дејан Милић, начелник Службе за решавање сукоба интереса Агенције за борбу против корупције.
С друге стране, Тадић ће морати агенцији да пријављује приходе које заради у норвешкој компанији, али ови подаци неће бити јавно објављивани. Прецизније, сваки функционер је у обавези да наредне две године пријављује своју имовину и уздржава се од обављања посла или прелажења на други посао, који у било којем облику може бити у сукобу интереса и сукобу са његовом функцијом.
Тадић, дакле, није био обавезан да тражи сагласност Агенције за борбу против корупције, јер је непосредно изабран, али то исто не важи за бившег премијера Мирка Цветковића. Цветковић заправо није ни тражио сагласност да сарађује са Светском банком. Због тога је Агенција за борбу против корупције покренула истрагу против њега још у фебруару ове године, али одговор на питање да ли је бивши премијер у сукобу интереса, још није познат.
(Политика)
