Прочитај ми чланак

Гардијан о Јадру: Србија се плаши катастрофе због Рио Тинта

0

Рио Тинто је у јулу најавио да ће уложити 2,4 милијарде долара у пројекат у долини Јадра у Западној Србији, изнад планина Цер и Гучево, у изградњу како кажу највећег рудника литијума у Европи и једног од највећег рудника литијума на свету. Овим пројектом бавио се и британски "Гардијан" који у свом тексту наводи да мештани долине Јадра страхују од еколошке катастрофе, а да се на истовремено на телевизији приказује рекламни спот који Рио Тинто представља као еколошког спасиоца и бастион транспарентности.

Током историје дуге 150 година, компанија Рио Тинто остварила је профит од 10,4 милијарде долара током 2020. године, суочавала се са оптужбама за корупцију, деградацију животне средине и кршење људских права. Тренутно се бори против грађанске тужбе америчке Комисије за хартије од вредности која компанију оптужује за превару у пословању угљем у Мозамбику. То је уследило након милионске казне 2017. године.

Сајмон Трот, извршни директор компаније Рио Тинто за руде гвожђа, признао је раније ове године да компанија „није поносна на своју историју“ у свом руднику Марандо у Западној Аустралији, где је стотине древних артефаката бачено на депонију смећа. Овог лета, компанија је пристала да финансира „процену утицаја на животну средину и људска права“ свог бившег рудника бакра и злата у Пангуни, у Папуи Новој Гвинеји, где се тврди да је бачено милијарду тона рудничког отпада који наставља да производи катастрофалну штету.

То је веома проблематична прошлост. Један критичар је рекао да се Рио Тинто може посматрати као „постер за корпоративне малверзације“. Али за руководство Рио Тинта будућност је такође разлог за забринутост упркос тренутном великом профиту. Цена гвоздене руде је под притиском масовне кинеске производње, а ту су и критике због управљања рудником бакра у Монголији.

Компанија процењује сада да ће током очекиваног века рада рудника у Србији, око 40 година, произвести 2,3 милиона тона литијум карбоната за батерије, минерала који је критичан за велике батерије за електрична возила и складиштење обновљиве енергије и 160.000 тона борне киселине годишње, неопходне за опрему за обновљиву енергију као што су соларни панели и турбине за ветрове.

Рио Тинто се може „похвалити“ да ће га рудник учинити једним од десет највећих произвођача литијума на свету и могао би да произведе довољно за више од милион електричних аутомобила годишње. Очекује да ће годишња продаја аутомобила скочити са 1,2 милиона возила у 2017. години на најмање 23 милиона 2030. године, према Међународној агенцији за енергију.

ЕУ са којом Србија има споразум о придруживању који олакшава трговину и регионално финансирање, увози сав свој литијум за батерије изван Европе. Почели су преговори о снабдевању водећих немачких произвођача аутомобила. Пројект Рио Тинта узима све више маха, али узнемирени и гневни активисти, укључујући хиљаде демонстраната који су последњих месеци изашли на улице српских градова Лознице и Београда, кажу да су сведоци катастрофе која се одвија у „житници“ земље, одговорне за око петину укупног броја пољопривредне производње.

Прошло је 17 година откако су геолози Рио Тинта случајно открили литијум, у једној од две бушотине на пољу кукуруза у долини Јадра. Тим је тражио борате, који се користе у ђубриву и грађевинском материјалу, али је пронашао нешто неочекивано: борате и литијум у једном минералу, комбинација која ће добити име јадарит, по имену долини.

Маријана Петковић (47), учитељица, која са супругом и две ћерке живи у Горњим Недељицама, једном од девет села која ће бити највише погођена рудником. Сећа се дана када су стигли из Рио Тинта.

„Узимали су узорке и били су ту све време. Упознали смо их, звали на кафу, ручак, за празнике и догађаје – били су Срби. Тада су причали о малом руднику, 20 хектара и да никада нећемо ни знати да је овде“, рекла је.

Током наредних година Рио Тинто је почео да даје донације у локалне сврхе.

„После годину, две, рудник ће одједном бити 80 хектара. Онда смо у септембру прошле године, добили писма у којима нам је речно да је наше земљиште преиначено из пољопривредног у грађевинско. Сећам се да ме је пријатељица позвала у своју кућу где је групу жена питала госпођа из Рио Тинта шта желимо од рудника, које могућности би нас занимале… Били смо идиоти, нисмо обратили пажњу“, рекла је она.

Према просторном плану који је Влада Србије објавила у марту, зона опасности од слегања простираће се на 850 хектара, величине веће од 1.000 фудбалских терена.

Рудник ће се налазити на површини од нешто више од 200 хектара на обали реке Коренита, притоке Јадра, а више стотина хектара биће издвојено са депонија отпада и нову саобраћајну инфраструктуру. Године 2014. поплава Корените је довела до преливања бране у затворен рудник угља, изливајући отровни материјал преко пољопривредног земљишта. Рио Тинто каже да планира да претвори течни отпад из рудника у суве „колаче“ како би био безбеднији за складиштење.

Рудник ће подразумевати пресељење 81 домаћинства, добровољно или неког другог, и куповину њива од 293 земљопоседника. Компанија је већ купила 80 одсто земљишта и имовине за „нечувене суме“, које у неким случајевима износе стотине хиљада евра, на основу исплата од 470 евра по квадратном метру.

У селу госпође Петровић купљено је 30 кућа. Знајући да је њихова имовина предодређена да буде уништена, власници скидају прозоре и врата, па чак и кровове, остављајући пусте призоре за оне који су се одупрели новцу Рио Тинта или тек треба нешто да им буде понуђено.

У близини предложених радова се налази некропола Пауље из периода 1.500-1.000 година пре нове ере, највеће гробље на централном Балкану из бронзаног доба. Рио Тинто је платио локалном музеју археолошка ископавања и до сада су откривен стотине артефаката.

Златко Кокановић (45) ветеринар, који са братом обрађује око 32 хектара земље, рекао је да је одбацио покушаје Рио Тинта да закупи земљиште.

„Никада ме неће откупити – могу само да ми га украду“, рекао је отац петоро деце.

Добијање литијума у овом подручју може довести до велике штете по животну средину, стварајући 57 милиона тона отпада током животног века рудника, пише Гардијан. Просечна потражња за водом се процењу на 6-18 литара у секунди, што је око 1,3 литара воде на сваких килограм производа.

„Ови рудници углавном се отварају у пустињама управо због штетног утицаја на животну средину. Угрожени су слапови река Дрине и Саве, из којих се водом снабдева око 2,5 милиона људи“, каже проф Драгана Ђорђевић, шеф катедре за хемију и инжењерство животне средине Универзитета у Београду..

Рио Тинто међутим то пориче. Компанија је наручила 12 еколошких студија, а ниједну нису ставили Гардијану на располагање. Кампања је одбила захтеве за интервју.

Иако пројекат Јадар још нема потребне дозволе за градњу, у Рио Тинту су уверени да ће спрско министарство животне средине дати зелено светло када поднесе своју процену утицаја на животну средину, касније ове године.

Извор: nova

Ознаке: , , , ,