Pročitaj mi članak„U istoriji srpskoj zabeležena su imena izdajnika… Kada je Sveti Sava uređivao vlast u srpskom narodu, Vukan se javlja kao izdajnik…i kao praobraz svih izdajnika srpskih i to uvek sa istim imenom: Vukan, Vuk, Vukašin, Vujica (i Vučić – M.G.)…Kad se Lazar borio na Kosovu, Vuk se javlja kao izdajnik. Kad je Karađorđe vodio ustaničku borbu, Vujica se javlja kao izdajnik…U odsudnim časovima svi ovi vukovi pokazali su se kao lisice…Ne može biti niko izdajnik svoga naroda i pravih narodnih vođa ko najpre nije postao izdajnik Boga… (Sveti Nikolaj Velimirović)
Предсједник Србије Александар Вучић је (као неовлашћени преговарач), 27.фебруара 2023.године, у Бриселу, након разговора са „премијером“ Аљбином Куртијем, европским комесаром за спољну политику Жозепом Борељом и специјалним изаслаником ЕУ Мирославом Лајчаком, а под „будним оком“ изасланика САД за Балкан Габријела Ескобара, без примједби, прихватио текст и имплементацију „Споразума о путу нормализације између Косова и Србије“ (енг. Agreement on the path to normalization between Kosovo and Serbia“ (у даљем тексту: Споразум), којим САД и ЕУ намећу Србији признање независности, суверенитета и територијалне цјеловитости лажне државе Republika e Kosovës?!
Истог дана, текст Споразума је објављен на званичном сајту ЕУ. Овај међународни уговор „би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа“. (члан 6 став 1) двије независне и међународно признате државе.
„Могу да саопштим да су Вучић и Курти данас договорили да нису потребни нови разговори у вези са приједлогом ЕУ…“, изјавио је Борељ (Искра портал, 28.фебруар 2023.).
„Стране су изразиле спремност да наставе са имплементацијом Споразума…Високи представник Борељ ће сазвати још један састанак двојице лидера 18.марта, који ће водити фазној имплементацији Споразума…“ (Усаглашено саопштење, објављено послије састанка у Бриселу).
Ради се о међународном уговору (од једанаест чланова) између двије суверене државе, који је у цјелости неприхватљив за Србију, јер би његовим потписивањем и потврдом (ратификацијом) признала пуни државни међународноправни субјективитет друге албанске државе на Балкану! То би био аргумент преосталим чланицама ЕУ и NATO пакта да признају ту лажну државу, а омогућио би се и њен пријем у ЕУ, Сјеверноатлантску и друге међународне организације, као и за, у кратком року, стварање тзв. велике Албаније.
Вучић је извршио аутентификацију (овјеравање, утврђивање) текста Споразума, те изјавио да нема шанси да се Споразум промијени, али и казао да „спремни смо да разговарамо о имплементационом плану“. Према Бечкој конвенцији о уговорном праву, из 1969.године, аутентификацијом текста, уговорне стране текст уговора утврђују као вјеродостојан и коначан и „више (се) не може мијењати“. У Бриселу је јавно саопштено и да су се „Стране сложиле да неће вршити никакве исправке“.
(Дај Боже, само за сада), то је званичан став државе Србије и обавезује је, по члану 7. поменуте Бечке конвенције. Иако је Вучић узурпирао извршну власт, јер није уставно и законски овлашћен за вођење спољне политике, његове и (усмене) изјаве и акти обавезују државу Србију, у чије име су дати.
Неуставност и незаконитост Вучићевог поступања произилази из члана 123 тачка 1 Устава („Влада: 1.утврђује и води политику“) и члана 2 Закона о спољним пословима („Влада утврђује спољну политику коју спроводи Министарство, као и други органи државне управе у оквиру утврђеног дјелокруга“).
Али, шта друго очекивати од Вучића који је (заједно са Дачићем и бројним другим „државницима“ Србије), Бриселским, Вашингтонским и бројним другим споразумима, раздржавио Србију, прије свега, на Косову и Метохији!
Лајчак је, 23.фебруара 2023.године, изјавио:
„План…постаће обавезујући и за једну и за другу страну. То није привремени споразум, после њега ће се наставити процес свеобухватне нормализације односа који треба да се заврши потписивањем свеобухватног споразума пре уласка Србије и Косова у Европску унију“.
Специјални изасланик ЕУ је саопштио и „да ће 18.марта у Охриду нагласак бити на примени европског плана, истичући да је крајњи циљ дијалога потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине…“ („Politički.rs“,7.март 2023.)
Основано тумачимо (и стрепимо) да ће, на том састанку, Вучић и Курти, са посредницима ЕУ и под присмотром емисара САД, прихватити Анекс, односно редослед примјене (правног спровођења) појединих (већ усаглашених) обавеза из Споразума.
И Ескобар је јавно саопштио:
„Очекујем да Србија и Косово примене оно што су прихватили у Бриселу…неће бити потребе за штапом, већ само за шаргарепом?!…(Европски План је) базични споразум, са којим су се две стране усагласиле…“ („Искра портал“, 2.март 2023.)
Исти портал је, 9. марта текуће године, пренио и да „Вашингтон (Стејт дипартмент)…жели брзу финализацију „међусобног признавања“ између Београда и Приштине…“
Шта Србија добија потписивањем Споразума?
У члану 9 Споразума, прописано је да „Обје стране узимају у обзир посвећеност ЕУ и других донатора да успоставе посебан пакет инвестиција и финансијске подршке за заједничке пројекте Страна у економском развоју…“ Значи, нема никаквог конкретног наговјештаја економске, односно финансијске користи за Србију!
Портал „Србин инфо“ је, 2. марта 2023.године, објавио Мапу пута (енг. Annex to the Agreement on the path to normalization between Kosovo and Serbia Road map).
У Споразуму (члан 11) предвиђено је: „Обје стране се обавезују да ће поштовати Мапу пута за имплементацију (план спровођења Споразума – М.Г.).
Анекс је саставни дио Споразума и „описује редослед догађаја (доношења закона и других општих правних аката) на имплементацији Споразума. Они произилазе из (од Вучића и Куртија прихваћених и усаглашених) обавеза страна које се односе на: члан 1 (развијање добросусједских односа на основу једнаких права, међусобно признање докумената (пасоша, диплома, регистарских таблица и царинских марки), као и националних симбола; члан 4 (ниједна Страна „не може да представља другу у међународној сфери нити да дјелује у њено име“; члан 7 (обезбјеђење одговарајућег нивоа самоуправе за српску заједницу на Косову); члан 8 (размјена сталних мисија (амбасада – М.Г.), које се оснивају у сједишту одговарајуће владе; члан 9 (недефинисана инвестициона и финансијска подршка); и члан 10 (успостављање заједничког органа којим управља ЕУ „за праћење спровођења Споразума“).
Закључујемо: ове одредбе Споразума ће се примјењивати и прије (евентуалног) потписивања и ратификације Споразума?! На овај начин, САД и ЕУ планирају имплементацију (примјену) Споразума одмах, истовремено омогућавајући Вучићу алиби да може и даље обмањивати српску јавност као „није ништа потписао“ и како не „прелази црвене линије“, те да је ријеч о политичком споразуму (који ће, нажалост, као и Бриселски споразум имати правно дејство противно Уставу) који није потребно ратификовати?!
Вучић је, и у Бриселу, 27.фебруара, само тражио да се формира Заједница српских општина (ЗСО). Без обзира што је и њему самом и свакој здраворазумској особи јасно да је пристанак на формирање ове Заједнице / Асоцијације, по уставу и законима тзв. Republika e Kosovës, признање те лажне државе.
Пада у очи да је Бриселским споразумом предвиђено „Постојање Асоцијације / Заједнице српских општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову…на основу Статута“ (енг. There will be an Association / Community of Serb majority municipalities in Kosovo…created by Statute“).
Међутим, у члану 7 Споразума прописано је да се успостави „Одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову“, (енг. „Аn аppropriate level of self-management for the Serbian community in Kosovo“)?! Наравно, о томе шта је „одговарајући ниво самоуправе“, арбитрерно и пристрасно на штету Србије, одлучиваће емисари САД и ЕУ!
Значи, Споразумом се ниво и начин остваривања права косовских Срба још више снижава са, какве такве институционализације преко Заједнице српских општина по Бриселском споразуму, на недефинисани „ниво (локалне) самоуправе“?!
А шта је, између осталог, предвиђено у „Преговарачком оквиру“ ради приступања Србије ЕУ, још у јануару 2014.године?
„..12. Преговарачки оквир…обезбеђује да обе стране могу да наставе својим европским путем, избегавајући да једна другу могу ометати у својим напорима (ка приступању ЕУ – М.Г.), и треба постепено да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума.
…25. Процедуре наведене у ставу 24. (Комисија ЕУ може да не препоручи отварање и /или затварање других преговарачких поглавља док се неравнотежа у оствареном напретку не ријеши – М.Г.) …примењиваће се…у случају да напредак у области нормализације односа са Косовом…значајно заостаје за укупним напретком преговора, а да је разлог томе пропуст Србије…нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути између Србије и Косова.
…38….Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом…“ (Тумачимо, српским властима се намеће обавеза доношења закона и других општих аката који важе само за територију Србије, без Косова и Метохије).
Значи, већ на почетку преговарачког процеса са ЕУ било је јасно да Србија може постати чланица ЕУ само без Косова и Метохије! Другим ријечима, да би постала чланица ЕУ, Србија треба да призна лажну другу албанску државу на Балкану! Нормализација односа са лажном државом Косово, тачније, признање те државолике творевине, кључна је обавеза Србије у процесу еуроинтеграција!
Иако су све ово знали, Вучић, Дачић и бројни други „државници“ Србије су, као послушне марионете Запада, због „доследног“ истрајавања на „европском путу Србије“, са умишљајем, свјесно и вољно, постојано у дужем временском периоду, противно Уставу и законима, вршили трансфер (пренос) овлашћења са државних органа Србије на органе лажне државе Косово. То представља, самовласно и једнострано, одрицање од imperium-a (суверености) Србије, на територији своје јужне покрајине – КиМ – велеиздају.
Надаље, тзв. Republika e Kosovës „потписала је током протекле деценије, до данашњег дана, чак 33…споразума међудржавног карактера са Републиком Србијом, од којих је већину потписао режим Александра Вучића, а оно што су потписивали пре њега, он је лично спроводио у дело, боље и ефикасније од било ког декларисаног непријатеља ове државе…(Постоје и три споразума) војних делегација НАТО пакта и Србије, кроз програм такозваног Партнерства за мир…свака влада САД (види)…Вучићев режим као „пожељног колаборационисту“…“ (Никола Влаховић, новинар; „Србин инфо“,6.март 2023.)
Зато је Више јавно тужилаштво у Београду, као стварно и мјесно надлежно, овлашћено и дужно да покрене кривични поступак против Вучића, Дачића и других због почињених кривичних дјела, у продуженом трајању – Признавање капитулације или окупације (члан 306) и Угрожавање територијалне цјелине (члан 307) Кривичног законика Србије (КЗ), те да истражи и процесуира њихову евентуалну одговорност и за друга кривична дјела (шверц муниције која је употријебљена против припадника руске армије, на украјинском ратишту и др.).
Наиме, именовани су, дуговременим противуставним и противзаконитим радњама, признали капитулацију пред НАТО агресорима на СРЈ и легитимисали циљеве агресије, те признали окупацију КиМ од стране агресора. Такође, узурпацијом власти и злоупотребом овлашћења, дуговремено доприносе отцјепљењу територије КиМ од Србије и припајање те територије држави Албанији, односно стварању тзв. „Велике Албаније“.
Чланом 320 КЗ-а, прописана је кривична одговорност и за припремање извршења ових и других кривичних дјела, „против уставног уређења и безбједности Србије“.
Стекли су се и уставни и скупштинско – пословнички услови за покретање поступка разрешења Вучића, као предсједника Републике Србије, јер је, неспорно, повриједио Устав (члан 118).
Дошао је тренутак или Србија или Вучић! Ако Србија, одлукама Вучићеве власти, пристане на самоампутацију, Срби ће постати парије (народ и грађани другог реда) на Балкану!
Терор над Дејаном: ЦЗ глатко одбија Златановићев захтев на који сви имају право! https://t.co/XpdmO5CH3B
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 8, 2023
