Nikolaj Sergejevič Trubeckoj (1890-1938, ruski lingvista i istoričar) tvrdio je da evropeizacija ide s vrha nadolje. Proces imitiranja i usvajanja tuđih kulturnih vrijednosti i civilizacijskih tekovina dovodi i do gubitka samopoštovanja, te da se „prezire svoje, samobitno, nacionalno“, u unaprijed izgubljenoj trci da se (i „kulturno“ i ekonomski) dostigne Zapad .

„Није слободан народ који не може да самостално дефинише свог непријатеља, већ то ради на основу туђег мишљења.“ (Карл Шмит, (Carl Schmitt), 1888-1985, њемачки филозоф и правник)

 „Олигарси увијек побјеђују. Народ увијек губи. Није важно ко сједи у Бијелој кући. Америка је пропала држава…корпоративни олигарси су купили изборни процес, судове и медије, и (њихови) лобисти пишу законе…“ (Kристофер Хеџис (Christopher Lynn Hedges), 1956, aмерички новинар, писац и протестантски (презбитеријански) свештеник)

И послије парламентарних избора, одржаних 11.јуна 2023.године, понавља се проблем учешћа представника српских и просрпских странака (читај: Срба) у новој црногорској влади. Раније се (под диригентском палицом Запада) онемогућило учешће у „43.Влади“, представницима Демократског фронта (ДФ), а сада се то право оспорава, прије свега, коалицији „За будућност Црне Горе“ (Нова српска демократија + Демократска народна партија).

Размотримо да ли је могуће и морално оправдано да будућу, више него извјесно, euronatovsku црногорску владу чине и Срби. Подсјетимо се ставова САД и Европске уније по том питању.

Мајкл Карпентер (Michael R.Carpenter), функционер Пентагона је, за „Глас Америке“, 2018.године, казао:

„Послије Црне Горе и Србија мора постати чланица NАТО-а, како би се Русији на Балкану затворила сва врата.“

Замјеник помоћника америчког државног секретара и специјални изасланик САД за „западни Балкан“ Габријел Ескобар је, 15.октобра 2021.године, изјавио:

„Просрпске снаге у Црној Гори треба да схвате да Црна гора треба да буде…западно оријентисана чланица NATO пакта…За оне снаге које не подржавају напредак земље…САД имају одговор у виду санкција и политичког притиска…(и) изолације снага које имају таква настојања…“

Иста особа је, у интервјуу за „Глас Америке“, почетком 2022.године, између осталог, истакла:

„…А што се тиче ДФ-а, он се показао као неко ко изазива подјеле, подстиче етничке тензије, стално блокира реформе у Парламенту и тиме блокира пут ка Европи. Такође је у прошлости био веома против NATO-a и није био од помоћи својим изјавама о Косову. Тако да не вјерујем да се то промијенило и не сматрам их одговарајућим партнером…“

Курт Вокер (Kurt Douglas Volker, 1964), бивши амерички амбасадор у NАТО-у, за „Глас Америке“, 3.фебруара 2021.године, изјавио је:

„Постоје људи (читај: Срби) који желе да поремете односе Црне Горе са Западом…чак и…у Црној Гори. Због тога је важно бити на опрезу и осигурати да се задржи западна оријентација…Влада (Црне Горе) се оцјењује на основу одлука…какав је ангажман са NАТО-ом…постоје елементи у самој земљи (Црној Гори) које треба помно пратити…“

Према порталу ИН4С, од 20.августа 2022.године, „Неименовани портпарол Стејт департмента је…навео да „Сједињене Државе ће подржати било коју изабрану демократску владу која осигурава напредак Црне Горе у евроатлантске интеграције…јачање НАТО учешћа…и наставак позивања Русије на одговорност због бруталног рата против Украјине“…портпарол… је поновио да САД не сматрају Демократски  фронт партнером зато што „не подржавају европске вриједности у шта спада критички однос према руској агресији против Украјине и нису показали лидерство или спремност да постигну напредак у кључним реформама потребним за приступање Европској унији“.

И извјестилац Европског парламента о сарадњи са Црном Гором Владимир Билчик (1975, словачки политиколог) је, у интервју за „Побједу“, од 2.септембра 2022.године, оцијенио да Демократски фронт не види као решење за проевропску владу. Такав расплет, по њему, не би имао подршку ЕУ.

Билчик је, између осталог, казао:

„…Коалиција из 2020. је потрошена, а ДФ је преузео толико корака у веома супротном правцу од европског тако да то не видим као пут напријед…потенцијал те коалиције (је) давно потрошен…Имам веома озбиљне сумње да би ДФ могао бити одговор који би Црну Гору повео ка истински проевропској влади. Не могу ни да замислим сценарио у којем би се то десило и у којем би то било кредибилно решење које би имало подршку и повјерење ЕУ.“

Предсједник САД Џозеф Бајден је, у писму Конгресу, 21.јуна 2023.године, између осталог, навео:

„Ситуација на „западном Балкану“ (читај: због Срба који су „реметилачки фактор“) и даље представља пријетњу за националну безбједност САД?!“

И америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајзинг Ранке је, у интервјуу за „Глас Америке“, 23.јуна 2023.године, казала је да коалицију „За будућност Црне горе“ у Вашингтону не доживљавају као партнера.

„ (Та коалиција) не дијели наше европске вриједности…Ми их не доживљавамо као партнере…Очекивала бих да нова влада настави…да подржи Украјину…“, казала је амбасадорка.

Наведена изјаве су у супротности са одредбама међународних општих правних аката о људским правима (које су уграђене и у Устав ЦГ) и представљају противправно мијешање у унутрашње послове наше отаџбине. Неке од тих одредби ћу и цитирати:

„Сваки суверенитет почива на народу. Ниједно тијело, ниједан појединац не могу спроводити власт која не потиче од народа.“ (члан 3  Декларације о правима човјека и грађанина, 1789)

„Воља народа (грађана) је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбјеђује слобода гласања.“ (члан 21. став 3. Универзалне декларације о људским правима ,1948).

„Високе стране уговорнице са обавезују да у примјереним временским размацима одржавају слободне изборе с тајним гласањем, под условима који обезбјеђују слободно изражавање мишљења народа (грађана) при избору законодавних тијела.“ (члан 3 Додатног протокола (Право на слободне изборе) Конвенције за заштиту људских права и основних слобода,1950)

„Сви су пред законом једнаки и имају право на једнаку законску заштиту без икаквог разликовања. У том погледу закон ће забранити сваку дискриминацију и зајемчити свим лицима подједнаку и ефикасну заштиту против сваке дискриминације, нарочито на основу…политичког и било ког другог мишљења…“ (члан 26.Међународног пакта о грађанским и политичким правима ,1966).

У члану 2 став 3 Устава ЦГ прописано је:

„Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана (као носилаца суверености) на демократским изборима, у складу са законом.“

Напријед наведено доказује да је Црна Гора, правно и фактички, колонија Запада. Од 1998.године, Црна Гора је „нарко – тобако“ банана држава, односно колонија САД и В. Британије, прије свега. Нашом државном политиком, кључним државним и безбједносним службама и економијом (привредом) „суверено“ руководе њихове власти и тајне службе. Прецизније, Црном гором дуговремено управљају амбасадорке САД, уз асистенцију британских колегиница. Амерички (и британски) амбасадори су каријерне дипломате, послате у иностранство да састављају и демонтирају тамошње владе.

Црна Гора је потребна Западу само као антисрпска, антируска и антиправославна државолика творевина, те као наркотранзитна дестинација CIA-е и NATO пакта.

У претходне двије и по деценије, од Ђукановића до Абазовића, црногорске власти се беспоговорно сврставају на страну Запада који води свеопшти, агресивни, хибридни, мрежни (мрежноцентрични) рат против Русије, Србије, Републике Српске и српскога народа у цјелини (а тиме и против Црне Горе), као и прокси (посредни, преко Украјине) оружани рат против Русије. Срби су за Запад „реметилачки фактор на Балкану“ и противници њихових неолибералних и LGBT+ породично, државно, национално и вјерски разарајућих, као NATO терористичких „вриједности“.

Манипулативно најутицајније прозападне црногорске парламентарне партије су, на жалост, глобалистичке и пронатовске скупине и залажу се за спровођење политике која „јача и унапређује сарадњу са NATO савезом“ коме је Црна Гора неуставно приступила, „неће покретати поступак за повлачење признања независности Косова“, „неће покретати било какве иницијативе или поступке са циљем промјена државне заставе, грба и химне“, осуђују „руску агресију на Украјину“ и подржавају политику „санкција…према Руској Федерацији“.

По њима, „најважнији друштвени и политички приоритет Црне Горе јесте чланство у Европској унији, па спољна политика Црне Горе мора у потпуности бити усклађена са спољном политиком ЕУ…“

Већ сам о томе писао, али вриједи поновити, да је ЕУ марионетска, хетерогена, а тиме и нестабилна регионална међународна организација која нема сопствену, изворну, аутентичну спољну и безбједносну политику. Унија се налази под пуном контролом западних мегакапиталиста – владара из сјенке који се залажу за планетарну тоталитарну превласт. Та контрола се остварује преко главних менаџера (чланова Европске комисије, руководства Европске централне банке и других функционера Уније) и највише рангираних државника у земљама – чланицама. Они су, по правилу, прошли стручно – професионалну и ментално – идеолошку обуку у банкама и другим установама и институцијама у власништву наследника барона пљачкаша – банкстера.

Вилијам Енгдал (Frederick William Engdahl, 1944, амерички политиколог, економиста и новинар) казао је:

„Данас је ЕУ попут чудовишта у име којег безличне бирократе одлучују о свим аспектима наших живота.“ (Часопис „Печат“, број 45672017)

Подсјетимо се и да су 22, од укупно 27 држава – чланица ЕУ, признале независност лажне државе Косово. Највеће и најмоћније чланице Уније су, као чланице NATO пакта, учествовале у монструозној агресији на СРЈ, 1999.године!

Запад је главни спонзор исламског и албанског интегрализма на Балкану који опасно угрожава и територијални интегритет Црне Горе.

Једностраним прекидом вишевјековних историјских веза и пријатељства Црне Горе са Русијом, као и неуставним приступањем Црне Горе NATO пакту, главном спонзору великоалбанског пројекта, црногорске власти више немају ефикасан механизам супротстављања пузајућем албанском интегрализму, односно остваривању пројекта тзв. велике или „природне Албаније“, који укључује и знатан дио црногорске територије. Више је него очигледно да су дјелови Црне Горе, настањени већинским албанским становништвом, не само албански етнички простор, него су то, фактички, све више дјелови државе Албаније!

Доказ је и славље у Тузима, послије проглашавања привремених резултата на локалним изборима у тој општини, 5.марта 2023.године, на којима је „Албански форум“ добио апсолутну већину гласова. Изборна побједа се славила и истицањем застава тзв. „Велике Албаније“ и тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) и клицањем тој терористичкој организацији!

Имајући у виду изричита, претходно цитирана, противљења САД и ЕУ (нажалост, тренутно кључних патрона државе Црне Горе), те чињеницу да парламентарну већину чине и, непоколебљиво, еуроатлантске партије и коалиције, легални и легитимни представници Срба и Црногораца који говоре српским језиком могу учествовати у будућој црногорској влади само ако одустану од кључних политичких ставова: противљења чланству у NATO пакту којем је Црна гора неуставно приступила, промјена државних симбола, опозивања одлуке о признању лажне државе Косово, стављања ван снаге одлуке о отказивању гостопримства амбасадору Србије, укидања санкција Русији, темељног развлашћивања Ђукановићеве мафијашке хоботнице…Ово подразумијева и њихову подршку и активно учешће у утврђивању и спровођењу euronatovske политике будуће владе, односно, признавање легитимитета такве владе.

Значи, учешће Срба у будућој црногорској влади не би имало моралног оправдања, нити би допринијело остваривању њихових виталних националних интереса. 

Зато је, још једном наглашавам, неопходно политичко – изборно обједињавање Срба и Црногораца који говоре српским језиком. То подразумијева српске и просрпске странке и НВО, удружења  и угледнике. На тај начин створио би се утицајан опозициони парламентарни фактор на политичкој сцени Црне горе, који би био јединствен и непоколебљив у остваривању наведених  кључних опредјељења.

Новоформирани политички субјекат наступио би јединствено на изборима, јер је реална процјена да се,  због наступања у више изборних колона и значајне апстиненције бирача, изгубило и расуло и до 10 одсто гласова!

Пада у очи, нажалост, да и српске и просрпске партије у Црној Гори, са све мање јавног критичког односа, прихватају, као неспорно, чланство Црне Горе у NАТО пакту, злочиначкој и терористичкој организацији која је нанијела и наноси немјерљиво зло српском народу, Србији, Републици Српској, Црној Гори, Русији и људској цивилизацији!

Шта је једино решење? Повратак Црне Горе вјековној заштитници – Русији. То је једина гаранција очувања њеног државног суверенитета и територијалног интегритета. Српство, православље и покровитељство Русије су суштинске карактеристике црногорства и главни фактори очувања територијалне цјеловитости државе Црне Горе. Без српских и православних темеља и опредјељења за Русију не може бити ни црногорства, ни Црногораца, ни Црне Горе!

Русија ће побиједити у рату са западном „Империјом зла“, а ЕУ и NATO пакт ће се распасти!

Шта то ради СНС? „Систем није заказао“, а они туку бивше жене, даве децу, прете…https://t.co/cS7HTZ7eaa

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 29, 2023

Izvor: Srbin.info

Oznake: Milan Gajović, NATO, crnogorska vlada