Прочитај ми чланак

„Фајненшл тајмс“ о Јадру: Вучић нас звао пијаницама, сад се враћа на коленима

0

Амерички лист "Фајненшл тајмс" у опширном тексту који је објављен данас извештава из долине Јадар о руднику литијума који планира комапнија Рио Тинто. Текст преносимо у целости.

Долина реке Јадар у Србији место је на којем једна од највећих светских групација „Рио Тинто“ жели да ископа једно од највећих налазишта литијума у Европи.

Експлоатација метала од виталног значаја за револуцију електричних возила била би потенцијална економска благодет за Србију и помогла би европском приступу кључном стратешком ресурсу. Али постоји неколико група, како локалног становништва, тако и активиста које се противе отварању рудника на овом месту.

Маријана Петковић је једна од активиста који се противе планираном руднику литијума и фокусирана је на претњу пољопривредном земљишту на том простору.

„Двадесет два села доле била би скроз изгубљена“, рекла је Петковић, наставница у школу у оближњим Горњим Недељицама.

„Литијум може учинити остатак света чистијим и може помоћи западној Европи да се осећа добро. Овде би то створило депонију и уништило би наше животе“, рекла је она.

У привременој победи противника пројекта, у власништву англо-аустралијске рударске групе „Рио Тинто“, локално предузеће у Лозници је овог месеца повукло одлуку о зонирању да се дозволи индустријски развој у околини, након неколико великих протеста.

Председник Србије Александар Вучић, који подржава рудник, рекао је да се неће наставити са овим пројектом ако га земља не подржи и ако се не примењују еколошки стандарди.

„Људи могу да бирају… спреман сам да саслушам обе стране. Ако то није могуће, нећемо то учинити“, рекао је он за „Фајненшел тајмс“ прошле недеље.

Рио Тинто, који је обећао да ће уложити 2,4 милијарде долара у изградњу рудника, инсистирао је да неће одустати од развоја и обећао је више дијалога са локалним становништвом. Одговарајући на медијске извештаје да ће са рудником паузирати, наводе да се пројекат наставља истим темпом, преноси Фајненшел тајмс.

Прва продајна производња предвиђа се за 2026. годину, а до 2029. године овај рудник би могао да испоручује 58.000 тона литијум карбоната годишње – довољно за погон више од милион електричних аутомобила. Да би продобио мештане, реновирали су школе и спортске објекте. Према писању Фајненшел тајмса, Рио Тинто је откупио имовину дела мештана по атрактивним премијама.

Локација би требало да има мало видљивог утицаја, каже Синеад Кауфман, геолог који води посао минерала у Рио Тинту.

„То ће бити један од најмодернијих рудника на свету, изграђен по највишим еколошким стандардима“, рекла је она.

„Нема шансе да овај рудник може да извуче литијум на еколошки одржив начин“

Али демонстранти и еколози верују да би пројекат уништио сликовито и вредно пољопривредно земљиште.

„Нема шансе да овај рудник може да извуче литијум на еколошки одржив начин“, рекао је Саво Манојловић, лидер групе „Крени-промени“, која стоји иза протеста.

Протести у Србији одражавају шири изазов са којим се суочавају рударска индустрија и креатори политике док прелазе на чистију енергију. Електрификација глобалне економије захтева више минерала као што су бакар, литијум и колбат, али постаје све теже превазићи противљење новим рудницима.

Рио Тинто каже да би рудник директно допринео један одсто директно и четири одсто индиректно бруто домаћем производу земље. Влада види даље користи од тога да Јадар постане део ланца снабдевања металом за батерије од рударства до проиводње електричних возила. Укупан економски утицај инвестиције би могао да буде већи од 10 милијарди евра годишње, чак 22 одсто БДП-а каже владе.

Према документима до којих је Фајненшел тајмс дошао, Београд предвиђа да кинески ЦАТЛ, највећи светски произвођач батерија по тржишном уделу, уложи чак 2,5 милијарди евра. Други произвођачи батерија, као што су немачка Варта или словачки ИноБат, компанија коју подржава Рио Тинто, могли би да додају 1,5 милијарди евра, показују владине анализе. Произвођач аутомобила попут Волксвагена могао би да уложи три милијарде евра у производњу електричних аутомобила.

ЦАЛТ није био доступан за коментар, а особа упозната са плановима компање Волксваген каже да се та компанија није обавезала ни на једно улагање у Србију. Варта такође нема планираних инвестиција у Србији.

Мајнојловић каже да би било какав приход од литијума био далеко од оптимистичних владиних бројева и да не би користио локалном становништву.

„Рудник ће користити Србима као што дијаманти имају користи за народ Републике Конго“, рекао је он.

„Вучић нас је називао гомилом сеоских пијаница, а сада се враћа на коленима“

Поред економских последица, рудник би имао и геополитички утицај. Србија је део борбе за утицај на Балкану између ЕУ, Русије и Кине. Литијум би омогућио Београду више утицаја у ЕУ, која је заостала за Кином у трци за материјале за батерије, а посебно Немачком чији произвођачи аутомобила желе да набављају батерије локално, а да не зависе од Пекинга.

Србија би требало да организује председничке и парламентарне изборе у априлу следеће године, а ово питање и због тога добија на још већој тежини. Вучић је овог месеца посетио Јадар и рекао да му то даје бољи увид у степен локалног отпора.

„Донедавно, наша борба је била усамљена. Протести су нам дали огроман подстицај, поставили нас на национални ниво. Вучић нас је називао гомилом сеоских пијаница, а сада се враћа на коленима“, рекла је Петковић.