Pročitaj mi članakSrbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo za razvoj najvećeg evropskog rudnika litijuma dve godine nakon što je Beograd prekinuo taj projekat, otvarajući put za značajan podsticaj za industriju električnih vozila na kontinentu, navodi Fajnenšl tajms u današnjem tekstu objavljenom pod naslovom "Srbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo".
Текст Фајненшел Тајмса преносимо у целости.
Председник Александар Вучић рекао је да су „нове гаранције“ англо-аустралијске рударске компаније и ЕУ изгледа спремне да одговоре на забринутост Србије да ли ће на локацији Јадар бити испуњени неопходни еколошки стандарди. Вучић је у интервјуу Фајненшел тајмсу истакао да је уверен да ће обезбедити и неопходне гаранције лидера ЕУ за сродне инвестиције у Србији, као што су производња батерија и производња електричних возила.
Докле год буду испуњени захтеви у вези са „цео ланац вредности плус савршена заштита животне средине“, рекао је Вучић, очекује се да ће пословни и политички лидери доћи у Београд следећег месеца на званично саопштење о пројекту.
„Ако све испунимо, рудник би могао бити отворен 2028. године“, рекао је он, додајући да је пројектовано да производи 58.000 тона литијума годишње што је „довољно за 17 одсто производње електричних возила у Европи – отприлике 1,1 милион аутомобила“.
Вучић је додао да „стварно верује да би то могло да буде кључна промена за Србију и цео регион“.
Влада Србије одузела је дозволе Рио Тинту у јануару 2022. године након протеста, које су предводиле еколошке групе забринуте због штете након затварања рудника, загађења воде, расељавања становника, блокирања аутопутева и мостова широм Србије. Протести су дошли у време када је Вучић, који је постао премијер 2014. године и председник три године касније, био суочен са изборима и унутрашњим политичким притиском. Али након општинских избора 2. јуна, на којима је у већини места победила Вучићева владајућа странка СНС, изгледа да влада верује да је „обала чиста“ за наставак пројекта.
Планирано обнављање споразума са Рио Тинтом и умешаност ЕУ западни званичници виде као важан сигнал геополитичког сврставања Србије у време када јој се економски и политички удварају Кина, Русија и земље Залива. Србија је била земља кандидат за чланство у ЕУ више од једне деценије, али се процес придруживања споро одвијао усред забринутости у Бриселу око питања као што су владавина права и корупција. Београд је такође затегао односе са ЕУ око статуса Косова и једна је од две европске земље које нису увеле санкције Русији због инвазије на Украјину.
„Званичници ЕУ су мислили да ћемо рудник дати Кинезима. Нисмо имали намеру да то урадимо јер смо обећали да ћемо радити са ЕУ“, рекао је Вучић.
Вучић, који је инсистирао да остаје привржен уласку Србије у ЕУ блок, тврди да су неке европске државе покушале да поткопају споразум о Јадру.
„Они су чак учествовали у организовању протеста у Србији…Питао сам се зашто то раде? Изгубиће све и Кинези ће заузети њихово место“, рекао је тада.
Европа тренутно практично нема домаћу производњу литијума, а Јадар би генерисао довољно да задовољи 13 одсто предвиђене потражње на континенту 2030. године, према Фастмаркетс, компанији за истраживање роба.
„Јадар садржави висококвалитетни литијум и налазишта рудника су велика у поређењу са осталима у свету“, рекао је Мартин Бејкер, виши аналитичар Фастмаркетса.
Синиша Мали, министар финансија Србије, рекао је да ће пројекат дати велики подстицај српској привреди, додајући између 10 и 12 милијарди евра годишњем бруто домаћем производу, који је у 2022. години износио 64 милијарде евра. Он је напоменуо да Србија планира да забрани извоз литијума и рекао да Србија жели да „изгради комплетан ланац вредности“.
„Београд је увек био наклоњен руднику све док рудник испуњава строге еколошке стандарде“, рекао је Мали. Одлука о прекиду пројекта делимично била „политичка одлука“ како би се избегли немири уочи избора.
Саво Манојловић из „Крени-Промени“, еколошке групе која је предводила протесте крајем 2021. године, рекао је да противници рудника неће одустати од борбе ако се споразум поново успостави.
„Организоваћемо се да бранимо наше еколошке стандарде и уставна права“, рекао је он.
Чад Блевит, генерални директор Рио Тинта за пројекат Јадар, рекао је да је Рио Тинто, откако је уговор прекинут, одржао 125 разговора са локалном заједницом како би добио подршку јавности.
Компанија, који је у четвртак објавила нацрт еколошке процене која укључује процене потенцијалних утицаја на воду, ваздух и тло, биће „радикално транспарентна“ у свом раду на локацији, рекао је он. Рио Тинто је рекао да поздравља „јавни дијалог заснован на чињеницама“, додајући да нацрт процене указује да би пројекат могао да се „безбедно развија и да буде у складу са највишим стандардима животне средине Србије и ЕУ“.
