Својевремено је аутомобил стране војске, стациониране у Македонији у саобраћајној несрећи убио министра и део његове породице, а када је македонска полиција покушала да ухапси возача, стигли су ,,натовци„, наоружани до зуба, отерали полицију Македоније и одвели убице на непознато место. Нико се због тога u Европи и Америци није забринуо.

 

О АУТОРУ

Зејнел Зејнели је српски новинар и књижевник горанског порекла. Основну и средњу школу је завршио у Призрену, а студирао на Правном факултету у Приштини.
Био је стални дописник Политике из Приштине и Космета.
Најзначајније дело по коме је стекао популарност је „Ко је издао револуцију“ из 1989. године, која је забрањена и скинута са штанда на салону књига у Београду, због једног пасуса у којој се помиње кривица Јосипа Броза Тита за ситуацију у покрајини.
Аутор је књига „Косово – повратак Србији“, „Косовска свакодневица“, „Мировна Мисија“, „Амбасадор“, „Косовско нерешено питање“ и „Косово и Метохија – Ми или они“.
До рата 1999. године живео је и радио у Приштини, а данас живи и ради у Суботици.

Више од десет година касније, Албанци убијају пет недужних младића и добијају доживотни затвор за такво свирепо ликвидирање Македонаца. Албанци организују демострације и траже ослобођење својих сународника.

Нико не говори о убицама, већ о ,,политички монтираном процесу„ и, одавно то нисам чуо ,,угрожавању људских права и слобода„, а уз то, на демострацијама поводом тога и на другим скуповима, и у изјавама тражи се стварање ,,Природне Албаније„у Тирани, Приштини и Скопљу и у неким градовима Европе.

Они који не знају, а у Бриселу и Вашингтону до знају, обухватала би пола Македоније, Космет које је већ држава, Крушумлију, Медвеђе, Прешево и Бујановац, све негде до територијалне границе са Нишом, Албанију и Чемерију у суседној Грчкој, иначе чланици ЕУ.

Са друге стране ,,пријатељи Санџака„, њих пет или шест, моћних представника НАТО земаља, нешто у вези развоја овог краја, већ раде далеко од очију српске јавности а шта раде и шта се иза тога ваља није тешко предпоставити, јер Србија не пита а таквих ,,пријатеља„ нема ни у Ваљеву и Чачку, на пример, а да о Лесковцу и Врању и не говорим.

Захтеви за великом Албанијом, нису узбудили ни наше пријатеље, није било никаквог реаговања а ни у Србији се није осетило неко превелико узбуђење.

Није било осуде, и никоме није пало на памет да прекрајање граница, може изазвати веома велике невоље на Балканском трусном подручју, где ране од протеклих вратова нису ни зацелеле.

Али, се зато још увек говори о опасностима од ,,велике Србије„, што се, иначе, помиње и као опасна ставка на суђењима у Хашком трибуналу.

Некоме ће ово што сам написао изгледати неповезано и без везе, па ће се питати ,,шта је писац хтео да каже„.

Ја сам све то написао да бих се заложио за то да Србија што пре напусти Европске интеграције, да почне да води рачуна само о себи и својим и интересима свога народа и државе, и да се, док још није касно окрене Русији, која је још увек пријатељ Србије, спремна да помогне у сваком тренутку и не мисли о одузимање њењих територија.

Све док се многи заносе похвалама о успешним скрининзима, ма шта то значило, о томе да постижемо велике резултате у привреди, правосуђу и другим областима, да смо фактор мира и стабилности на Балкану и још приде лидер у региону, иста ЕУ се смешка, а иза леђе нам кује планове, које ће у једном тренутку обелоданити, као што је то учињено у вези са Косовом, од стране Немачке,са којим морамо да успоставимо добре односе, да не спречавамо пријем у УН, и у једном тренутку мораћемо и да га признамо, али ни тада нећемо бити чланица ЕУ, а то ћемо морати да урадимо.

Само да овде поменем донаторску конференцију о помоћи Србији и БиХ како би се смањиле последице поплава. Позвана је и држава Косово и то не случајно. Испред министра Републике Косово, биће табла, ако буде, са неком звездицом, и то се сматра у Србији да је у реду. Али, шта ће се догодити, ако Република Косово одлучи да Србији донира пет милиона евра, за отклањање последица поплава. Да ли ћемо се захвалити„ богатој Покрајини у оквиру Србије,„, властима у Приштини ,,лажној држави„ или привременим институцијама, која је решила да донира новац, или ћемо се захвалити косовској држави, као нашем најближем суседу, и пристати на донацију, или ћемо је одбити.Иста та ЕУ доводи Србију у велику дилему, зна да Србији треба новац, и зна да Србија ради ЕУ интеграција, на наговор пријатеља, не може да одбије суседа Косово, који је ту и доведен, да би се и у овом случају, потврдила исправност Америке, Енглеске, Француске, Немачке, Турске и других НАТО земаља, да су биле у праву што су бомбардовале Србију и од Косова створиле нову Балканску државу, која ће се, за неку годину, утопити у велику Албанију, чији ће главни град бити Приштина.

Те приче да Србија никада неће признати Косово, више не ,,држе воду„, као што је извесно, да се ради на одвајању југа Србије, отимања и Македонији пола државе, и покушаја да и Грчка остане без једног парчета своје територије. Све ће се то догодити у не тако далекој будућности, а ово што се сада догађа у Македонији, на југу Србије око Републике Српске, изјава Турских званичника око Бошњака, изјава које стижу од највиших функционера Албаније, партијских првака у Македонији и српском југу, где на пример, ниче споменик онима који су изгинули у борби против Србије, и наравно тотална незаинтересованост Америке и ЕУ, да било шта осуде, што се последњих дана догађало, на пример у Македонији, јасно говори у ком правцу се крећу глобални, геополитички и други интереси. Скраћивањем Србије и Македоније, али и Грчке са Албанске стране, при чему свакако неће бити изузета и Црна Гора, ЕУ сматра да Србија на пример неће моћи да се у будућности окрене Русији, а Македонија им долази као превентивна мера, чије скраћење је неминовно да им случајно не падне на памет да се удруже са такође скраћеном Србијом.

Србија је, што би народ рекао као нека удавача, која ако жели да уђе у Европску унију и мора да да и велики мираз. Са Косовом, једно време није ишло, онда смо бомбардовани, а када су почела обећања о брзом и незаустављивом путу ка ЕУ, они су сами, без много противљења узели Косово. Потписан је Бриселски споразум, чијим спровођењем није задовољна Немачка, која говори у име целе Европе и Америке. И, у једном тренутку, мораће да се потпише споразум о нормализацији односа са Републиком Косово, али ће нам објаснити да то није признање.Тако ћемо мираз дати, а венчање ће се заказати, када се за то створе услови. За Србију је то огроман мираз, али задовољство на другој страни је још веће, јер се очекује венчање. Како ће време пролазити листа мираза ће се ширити, а то ће се, можда наговестити, када започну преговори у Србији о промени Устава земље.

По мени мираз који је дат, није нешто што ће младожењу задовољити, па ће се стога са годинама које долазе листа ширити, иако ту и тамо продајемо плодне оранице, планирамо продају неких Јавних предузећа и ко зна шта још, наравно што је преостало, што ће младу довести у велику зависност и у ситуацији, да моли џепарац. И неће бити лако. Стога ми није јасно, шта се догодило са Српским домаћином, који пошто пото жели удају, а зна да ће остати сиромашан. Зар није боље ,,удати ` се, тамо, где је домаћин богат и ништа не тражи од мираза. Јер ови први, ем су богати ем су незајежљиви, и спискови им постају све дужи у вези са захтевима. Зар није боље, што пре се окренути Русији која брани Српски национални суверенитет и интегритет, заједно са Кином и другим земљама у СБ, и отворено штити Српске интересе.

Јужни ток је до сада највећа инвестиција, једне земље, дакле Русије у Србији. Платиш мало, а зарађујеш много. Или, што се железара у Смедереву не да некој Руској компанији. Руси граде наше железнице, даваће и повољне услове за кредите, извози се без царина, оно што је преостало од ЈАТА-а, свакако треба продати Русима, а ародром у Нишу, треба претворити у Руску базу, јер НАТО базе ћемо свакако кад тад имати, без накнаде. Зашто се са Русима или Кинезима не преговара око продаје фабрике хране ,,Панонка„ у Сомбору, која је заборављена од свих, а некада је она, чак производила храну и за војску САД, затим Симпо, па Телеком, касарне које зврје празне, ако их хоће, концесије тамо где може и да све не набрајам.

Одмах да кажем, немам ништа против ЕУ, имам када је она неправедна, јер стално нешто захтева, условљава, овим или оним,а за узврат мало даје, или само обећава. И тако нама обећава од 5. октобра, до данашњих дана, а нама постаје све теже. Зато, мислим да су као мираз силом отели најлепшу девојку у Србији и да им је то доста, јер не постоје шансе да откажемо мираз, па стога младожењу треба тражити на другој страни, па макар он био ,,ружан„, као што се некима чини, ради мира у кући у којој ће бити међусобног уважавања, искреног пријатељства и кафенисања два пријатеља у хладовини Шумадијских шљивака.

(Видовдан.орг)

Ознаке: "Велика Албанија", ЕУ, Зејнел Зејнели, Русија, Србија