Pročitaj mi članak

MUČENJE IZ 90-ih: EU razmatra da Srbiji opet uvede vize kao pod sankcijama!

0

Nezakonit boravak i neosnovani zahtevi za azil građana Zapadnog Balkana (uglavnom Vučićevih migranata i Šiptara), kao i Moldavije, Gruzije i Ukrajine, pokrenuli su u Briselu raspravu o suspenziji bezviznog putovanja u Evropsku uniju, piše portal EUObserver.

Према интерном документу ЕУ, у који је портал имао увид, Србија и Албанија су сврстане међу 10 најпроблематичнијих земаља када је у питању поштовање безвизног режима због чега Немачка (Меркел је то сигурно пренела Вучићу) сматра да би Европска комисија требало да подсети да је покретање механизма за суспензију безвизног режима реална опција.

„У случају малог или никаквог напретка трећих земаља, Европска комисија би требало, према нашем мишљењу, да нагласи да је покретање Механизма за суспензију виза реална опција“, навела је немачка делегација у документу.

Према званичним подацима Немачке о кршењу закона о странцима 2020. године, Албанија је на другом месту, Украјина на петом, Србија на седмом, Молдавија на деветом и Грузија на десетом месту.

„Незадовољство се изгледа накупља у Француској, Немачкој и Италији, у тренутку шире расправе о заустављању наводне злоупотребе“, наводи бриселски портал.

Визе за боравак у земљама ЕУ до 90 дана укинуте су за грађане Србије, Црне Горе и Северне Македоније у децембру 2009, за грађане Албаније и Босне и Херцеговине 2010, Молдавије 2014, а Грузије и Украјине 2017.

Европска комисија сматра да је безвизно путовање „значајно постигнуће“ у односима ЕУ и Западног Балкана и земаља Источног партнерства.

„Али нису сви срећни, пошто се о претњи такозваног ‘Механизма за суспензију виза’ сада активно расправља“, наводи ЕУобсервер.

Поновно увођење виза могуће је у случају повећања незаконитих боравака за више од 50 одсто, или ако је ниска стопа прихватања захтева за азил.

Земљама које одбијају да приме назад своје држављане такође могу бити враћене визе.

У Немачкој је регистрован велики пораст „прекршаја неовлашћеног боравка“ из Албаније, Молдавије и Украјине, упркос укупном паду прошле године због пандемије.

Током протекла три месеца број захтева за азил грађана Грузије повећан је за 51 одсто у односу на исти период 2019.

Из Молдавије је регистрован скок од 429 одсто у периоду од јуна до августа 2021. у поређењу с истим периодом 2019.

Италија је изнела сличне коментаре о Молдавији, указујући да мреже за трговину људима које делују у „суседним земљама“ злоупотребљавају путовање без виза.

Рим је предложио да се Молдавији укине безвизни режим „у случају недовољног напретка“.

„Француска је такође незадовољна Албанијом и Грузијом и остаје опрезна према Србима“, наводи ЕУобсервер.

Чешка је навела да је имала велики број неоснованих захтева за азил грађана Грузије, Молдавије и Украјине.

Укупан број држављана из земаља за које важи безвизни режим чинили су 47,4 одсто свих подносилаца захтева за азил 2021, више него 2016. када је тај удео био 38,5 одсто, истакла је Чешка у документу.

Белгија је указала на „алармантно повећање“ броја подносилаца захтева за азил из Молдавије 2021. године

„Такође имамо релативно велике бројеве из Северне Македоније, али то би могао да буде привремени ‘летњи феномен’“, навела је белгијска делегација.

Холандија је прва и једина чланица ЕУ која је до сада тражила суспензију безвизног режима. Њен захтев је конкретно био усмерен против Албаније 2019, али га је Европска комисија одбацила, додаје ЕУобсервер. Сада када Вучић брише потпуно границе  са Албанијом и Северном Македонијом у склопу Сорошевог пројекта „Опен Балкан“, грађани Србије ће трпети санкције због Албанаца и нарко картела.