Прочитај ми чланакУ извештају којег је раније ове недеље објавио Одбор за спољне послове Европског парламента Србија би требала почети проводити енергетску политику усмерену на смањење зависности о набавци руским гасом.
Европски парламент такође препоручује Београд да се “усмери на развој обновљивих извора енергије и диверсифицира изворе производње електричне енергије”.
Чланови Одбора за спољне послове Европског парламента у извештају такође подсећају службени да Београд добива финансијску помоћ од Европске уније и да би до 2020. године Србија би требала добити наводно од ЕУ чак милијарду евра помоћи.
Приговор због војних вежби “Славенско братство”
Заступници Европског парламента су уједно изразили забринутост због интензитета војне сарадње Србије с Русијом и Белорусијом, те препоручили Београду “да ускладити своју спољну политику с оном Европске уније”.
Подсетимо да Москва и Београд разматрају могућност активнијег суделовања Србије у пројекту Турски ток, док су власти у Београду у мају (свибњу) ове године саопштиле како земља треба руски гас и да подржавају изградњу “Турског тока”.
Током своје посете Москви у октобру (листопаду), Вучић је истакао како се његова земља придржава политике војне неутралности. 2016. је Вучић, који је тада био премијер, најавио како ће Русија војсци Србије у оквиру војно-техничке помоћи поклонити шест борбених авиона МиГ-29 и на десетке оклопних возила.
Прошле године је и Белорусија одобрила нацрт закона о ратификацији споразума о војно-техничкој сарадњи са Србијом. Већ у априлу (травњу) 2018. је Србија из Белорусије добила четири авиона МиГ-29. Осим тога, од 2015. године се редовито одржавају руско-белоруско-србске војне вежбе “Славенско братство”. Међутим, војска Србије сличне вежбе и са земљама НАТО пакта и њихов је карактер углавном увежбавање за борбу против тероризма и реакција војске у кризним ситуацијама као што су елементарне и друге непогоде.
ЕУ усваја одлуке занемарујући реалност
“ЕУ препоручује да Србија смањи или се прекине ослањати на руски гас, замењујући га обновљивим изворима енергије, заборављајући континенталну климу земље и изузетно оштре зиме”, коментарише предлог Брисела Јелена Путниковић, експерт Србије у подручју енергетике, а преноси француско издање агенције Спутник.
Препоруке Брисела да се Србија одрекне руског гаса у корист обновљивих извора енергије подсећа на познату изјаву која се приписује француској краљици Марие Антоинетте:
“Ако немају хлеба нека једу колаче!”, рекла је Јелена Путниковић.
Према њезиним речима, одлука Одбора за спољне послове Европског парламента показује како ЕУ занемарује енергетску ситуацију не само у Србији, него и на Балкану у целини.
“Можда су они већ заборавили да су, након обуставе транзита руског гаса преко Украјине, људи у Бугарској дословно умирали од хладноће?”, изјавила је огорчено Јелена Путниковић, критикујући “савете” Брисела.
Претпоставља да је ово почетак кампање против изградње гасовода који би преко Србије и Бугарске испоручивао руски гас у Аустрију и Мађарску.
“Очито је да Брисел делује под притиском Сједињених Држава. Препоручујући Србији да се одрекне руског гаса, ЕУ је заправо против транзита руског гаса преко Балкана”, сажима Јелена Путниковић.
Је ли могуће удовољити “саветима” Брисела?
Да не улазимо у детаљне анализе колико је Русија већ присутна на тржишту енергената у Србији и нафтном и гасском сектору земље, довољно је подсетити да је Газпром прошле године Србији испоручио 26% више гаса него 2016. године, а према материјалима припремљена за билатерални састанак на врху између Русије и Србије је предвиђено повећање извоза руског гаса најмање 15% у односу на 2017., а вероватно ће та бројка, закључно с 31. децембра (просинцем) 2018., бити 18%.
“Потрошња природног гаса у Србију ове године порасла је за 26 посто, премашивши 2 милијарде кубних метара, док је Србија 2016. од Газпрома купила 1,75 милијарди кубних метара гаса. Очекује се пораст од 15 посто за 2018.”, стоји у документима Газпрома.
У Србији послују руске фирме попут Лукоила, “Моћ машина” (Силовые машины), а Интер РАО група је такође спремна успоставити сарадњу. Руска фирма Газпром Нефт је главни дионичар српске фирме “Нафтне Индустрије Србије” (НИС), где проводи програм реконструкције и модернизације технолошког комплекса фирме. Волумен акумулираних инвестиција само у тој компанији је почетком ове године износио око 3 милијарде долара.
Русија ће потписати уговоре са Србијом о “Турском току”
“Документи који се односе на суделовање Србије у наставку гасовода “Турски ток” могу се потписати већ у јануару (сечњу), током посете руског председника Београду”, изјавио је у петак потпредседник руске владе Јуриј Борисов.
“Што се тиче питања “Турског тока”, имамо план којим се крећемо и надам се да ће одређени споразуми, чим буду спремни, бити потписани с великом вероватношћу током посете председника Путина Србији”, казао је Борисов новинарима.
“Ми делимо интерес српске стране у развоју “Турског тока”, а на сваки начин ћемо помоћи да проведемо једну од могућих опција, другу линију овог гасовода од граница Бугарске преко Србије у Мађарску и даље у Аустрију, што ће дати додатну динамику нашој трговини”, рекао је руски заменик премијера.
“Наравно, то предвиђа и изградњу довољно пространих складишта за гас, вероватно капацитета милијарду кубних метара”, рекао је Борисов.
Пројект “Турски ток” подразумијева изградњу гасовода на дну Црног мора до европског дела Турске и даље до границе с Грчком. Дужина “офшора” дела гасовода би требала бити око 910 км, а копнени де на турској територији 180 км. Прва линија је дизајнирана само за турског тржишта, а друга за земље јужне и југоисточне Европе. Капацитет сваке линије је 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а укупни трошак пројекта се процењује на 11,4 милијарде евра.
Русија у утрци с ЕУ
Мало је вероватно да ће ЕУ моћи извршити толики притисак на Београд да одустане од сарадње у гасном сектору с Русијом, прије свега због чињенице да земље које су чланице ЕУ то раде неометано, посебице Немачка, али не заборавимо ни Мађарску, Аустрију и друге.
Но, Москва се не намерава зауставити на продају гаса. Током посете председника Русије Београду, може се потписати и споразум о успостави нуклеарног центра у Србији, додао је Јуриј Борисов.
“С високим степеном вероватности верујемо да ће током посете председника Владимира Путина Београду бити потписан овај споразум”, рекао је Борисов и додао како је то “нова страница у односима две земаља”.
Према његовим речима, преговоре са српском страном већ води заменик шефа Росатома, Николај Спаски.
“Ако говоримо о суштини ове сарадње, то је сарадња на подручју мирне употребе нуклеарне енергије, као у кориштењу руских технологија у медицинским истраживањима и дијагностици у Србији”, рекао је Јуриј Борисов.
Саговорник Борисова, Ивица Дачић, новинарима рекао да је на састанку с руским потпредседником владе расправљао о сарадњи око цивилне нуклеарне енергије.
“Свугде видимо антируску хистерију, али вам желим скренути позорност на чињеницу да овде не говоримо о развоју нуклеарне бомбе”, рекао је потпредседник владе Србије.
Русија не мисли “побјећи” из Србије, ни у гасном ни било којем другом сектору
Истовремено с овим изјавама је усвојено извештај Одбора за спољне послове Европског парламента којим се тражи смањење веза Београда и Москве.
Али само дан послије, Ростек, Роскосмос и Росатом изјављују како би могли пребацити дио производње у Србију, што је јасан знак да Русија не мисли “побећи” из српске државе, ни у гасном ни било којем другом сектору.
Изјаву да Ростек, Роскосмос и Росатом разматрају питање локализације производње у Србији је потврдио у петак заменик премијер Борисов у Београду.
“Разговарали смо о питањима размештања индустријских технологија у Србији. Имамо врло добре шансе да то учине државне корпорације Ростек, Роскосмос и Росатом”, изјавио је Јуриј Борисов у петак у Београду, који се дотакнуо и промоције руске авиоиндустрије и авиона Суперџет 100 на тржишту Србије”.
Укратко, након преузимања Црне Горе од стране НАТО пакта, стварања свих предувета да се исто догоди с Македонијом, или како ће се већ ова земља звати у будућности, Брисел је покренуо активну кампању кидања веза између Београда и Москве, а онда остаје Босна и Херцеговина, која ће се сама тешко одупријети притиску, посебице јер у БиХ постоји де врло моћних политичких елита који је склон не само европским него и интеграцији у НАТО пакт.
Најновије извештај Одбора за спољне послове Европског парламента почиње с препоруком Београду да смањи зависност о Русији у енергетском сектору, посебно гасном, што је немогуће провести без енормних губитака. Овај ће притисак вероватно јачати, чиме се приближава и крај Вучићеве политике у којој покушава седити не на две, него чак на три столице, јер своје интересе у региону активно промовише и Кина.
Ако се у сечњу, приликом посете Владимира Путина Београду, потврде и прошире постојећи споразуми и отворе врата Србије руским државним корпорацијама као што су Ростек, Роскосмос и Росатом, то се сигурно неће свидети Бриселу, који према Јелени Путниковић све чини под притиском Вашингтона.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
