Прочитај ми чланакОдбор за иностране послове Европског парламента са 45 гласова за, 11 против и три суздржана усвојио је вечерас предлог резолуције о Босни и Херцеговине за 2016. годину.
Лидери у БиХ позвани су да превазиђу етничке и политичке поделе и остану уједињени током процеса евалуације апликације за чланство у ЕУ и тако докажу да је БиХ функционална држава.
Известилац Кристијан Дан Преда поручио је да Европски парламент овом резолуцијом поздравља кораке које је БиХ у протеклом периоду направила на путу ка Европској унији, а посебно апликацију за чланство у ЕУ из фебруара 2016.
Он је нагласио да се БиХ треба фокусирати на реформе и избећи теме о подели које би могле одгодити напредовање ка ЕУ.
Шта садржи извештај о БиХ?
У тексту се као неприхватљиви осуђују покушаји Републике Српске да успостави паралелне канале комуникације, усвајањем одредбе о изравном извештавању Комисије, и референдум о проглашењу Дана Републике Српске, што представља „озбиљно кршење Дејтонског мировног споразума и напад на правосуђе и владавину права“.
Снажно се осуђује одлука парламента РС из октобра прошле године о додели захвалница бившим вођама тога ентитета осуђеним за ратне злочине. Признања су додељена Радовану Караџићу, Биљани Плавшић и постхумно Николи Кољевићу.
Посланици су такође тражили хитно провеђење одлуке Уставног суда, којом се тражи промене изборних правила како би се напокон омогућили избори у Мостару, где избора није било већ шест година. Осуђује се инциденти и насиље забележено на локалним изборима у октобру прошле године у Стоцу и процесуирање криваца те позива да се избори у том граду понове.
Наглашено је да „БиХ неће постати успешан кандидат за чланство у ЕУ док не успостави одговарајуће институционалне услове“.
Известилац Преда успео је с представницима с представницима најважнијих политичких група да договори 24 компромисна амандмана, који покривају 153 од укупних 288 амандмана. Прихваћени компромисни амандмани укључили су већи део амандмана хрватских посланика који се, између осталога односе, на начела федерализма, децентрализације легитимне заступљености конститутивних народа.
Успех ове резолуције није ничији пораз него само реалан приступ трајним решењима за помирење и суживот свих народа у европској Босни и Херцеговини. Кључно је постићи компромис у новом изборном закону који ће поштовати европске принципе федерализма и децентрализације те легитимну заступљеност свих њених конститутивних народа и грађана како би БиХ а била права европска држава – рекла је посланица Европске народне странке Жељана Зовко која је заједно са Дубравком Шуицом, Иваном Малетић и Маријаном Петир уложила амандмане који су укључени и усвојени као компромисни у коначном извештају Одбора.
Забринутост због постојања радикалних заједница и загађења рафинерије у Броду
У тексту се изражава забринутост „због постојања радикализованих заједница у земљи и наглашава важна улога верских вођа, учитеља и целог образовног система у том погледу“. Од надлежних власти тражи се борба против верског екстремизма и увођење програма дерадикализације и спречавања радикализације међу младима, наводи Н1.
У предлогу резолуције се такође изражава забринутост због изостанка напретка у решавању проблема претераног, прекограничног еколошког онечишћења узрокованог радом рафинерије у Броду.
Предлог резолуције сада се шаље на пленарну седницу Европског парламента који ће о томе расправљати и гласати у фебруару у Стразбуру.
Заступници су изгласали и резолуцију о Албанији која је добила 52 гласа за.
