Pročitaj mi članakBeograd -- Sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, u obliku pravno obavezujućeg sporazuma, za EU je "hitna", piše u radnoj verziji strategije EU za proširenje.
Како сазнају „Вечерње новости“, које су имале увид у тај документ који би и званично требало да буде представље у фебруару, споруазум између Београда и Приштине од суштинске је важности за европску перспективу како Косова, тако и Србије и ширег региона.
Ilustracija: Thinkstock
Наглашава се да ће висока представница ЕУ интензивирати свој ангажман у олакшавању преговора између Приштине и Београда с намером постизања нормализације односа у форми правно обавезујућег споразума.
Стратегија садржи и „индикативну илустрацију“ корака потребних за завршетак процеса приступања Србије ЕУ до 2025, што представља најбољи сценарио. Тако, најкасније до краја 2019. године, између осталог, Београд треба да испуни прелазна мерила у оквиру поглавља 35, која се односе на Косово.
У документу стоји и ова формулација: „Србија и Косово треба најкасније до ове фазе да остваре свеобухватну нормализацију односа, што би требало да отвори пут за даљи суштински напредак Косова на путу европских интеграција.“
Све ово значи да би за мање од две године Београд и Приштина требало да затворе све спорне теме, што делује преамбициозно, с обзиром на пузајући темпо досадашњег дијалога.
Саговорници „Новости“, међутим, сматрају да није немогуће да се до договора са Приштином дође до краја наредне године, али уз „асистенцију“ утицајних држава. Тако, професор ФПН Драган Ђукановић верује да је могуће да се нормализација односа постигне до краја ове или најкасније почетком 2019.
„Пребацивање разговора на председнички ниво омогућава да се све заврши за годину дана, с тим што ће услов свих услова бити да Приштина испуни све на шта се обавезала, а на првом месту је да оснује Заједницу српских општина. Америка ће утицати на динамику разговара, али не очекујем да се директно укључи у дијалог, као ни Русија, а мислим да ће се дијалог убрзати после формирања немачке владе“, каже он.
Некадашњи амбасадор Милован Божиновић каже за „Новости“ да је његов утисак да власт психолошки спрема јавност за крупне одлуке.
„Њих нико не жели да доноси у свом мандату, али једном мора да се пресече. Још смо далеко од јасног исхода, а хоће ли две године бити довољно неће толико зависити од српске и албанске стране, већ од великих сила. Уколико се Приштина буде ‘стимулисала’ да испуни обавезе до краја 2019. би могло да се дође до неког договора“, сматра Божиновић.
Прелазна мерила која Србија треба да испуни у вези с Косовом, дата су у заједничкој позицији ЕУ за поглавље 35 из новембра 2015. Ту се наводи да су то спровођење првог споразума из априла 2013. који подразумева ЗСО, договоре о полицији, правосуђу, као и споразума везаних за царину, слободу кретања, мост у Косовској Митровици, признавање диплома и учешће Косова у регионалним иницијативама. Наведено је, међутим, и да ће се ова прва група прелазних мерила „ажурирати према потреби“.
