Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan prešao je dug put od oštre retorike do zakopavanja ratne sekire. Na iznenađenje svih, za samo tri dana izvinio se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a pre toga je izgladio odnose sa Izraelom i potpisao primirje, konačno.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган прешао је дуг пут од оштре реторике до закопавања ратне секире. На изненађење свих, за само три дана извинио се руском председнику Владимиру Путину, а пре тога је изгладио односе са Израелом и потписао примирје, коначно.

Историјски корак: Пружање руке Израелу

Дубока криза у односима Русије и Израела, која је трајала пуних шест година, коначно је прекинута у недељу када су турски председник Ердоган и премијер Израела Нетанијаху потписали споразум о приближавању и обнављању дипломатских односа.

#Turkey #Israel normalized/Erdogan once said
ending Gaza blockade;precondition for that. Netanyahu: blockade goes on pic.twitter.com/oc6HyvcmUU

— mehdi abbasi (@mehdiamoli1) June 27, 2016

Истовремено, турски премијер Бинали Јилдирим је у Анкари, објављујући постизање споразума, потврдио да је Израел пристао да плати 20 милиона долара ожалошћеним породицама убијених и повређенима у акцији израелских командоса. То је био први корак који је Турска начинила како би се „отворила свету“.

„Путине, извини“

Турски председник решио је да остане у помирљивом маниру, те је дан након споразума са Израелом написао писмо руском председнику Владимиру Путину, у ком се извињава због обарања руског авиона, којег су крајем прошле године обориле турске снаге, као и да дубоко жали због смрти руског пилота, који је убијен на тлу. Овакав потез Тајипа Ердогана нико није очекивао, те се сви с правом питају: шта га је навело да се извињава?

Кључно питање: Зашто?

Први одговор на питање је и онај најмање вероватан: Ердоган је схватио грешку и решио да призна кривицу Турске за обарање „сухоја“. Имајући у виду да је пре шест месеци изјавио да „Русија треба да се извини Турској, јер шаље авионе на њену границу“, те да му „не пада напамет да се извини због обарања авиона и смрти пилота Пешкова“, већа је вероватноћа да је разлог за помирљиве тонове другачије природе.

Након неке врсте ратног поклича након обарања авиона, сада када се прашина слегла, проблеми Турске су и те како видљиви. Турска је кратко јахала на таласу неслагања ЕУ и Москве, али није успела да пронађе праве савезнике у тој ситуацији, пре свега јер и сама има лоше односе са Бриселом.

„Паре нису проблем, пара нема“

Питање миграната и њихово задржавање у Турској је дефинитивно проблем број један који Анкара има. Поред тога, ЕУ у преговорима с Турском ради оно што најбоље уме – одуговлачи. Упркос томе што је за 30. јун заказана Међународна конференција на којој би требало да буду отворена поглавља о приступању Турске ЕУ, некако се стекао се утисак да Европа не жели Турску у ЕУ, што је допринело осећају изневерености код Анкаре.

Паучина у каси се брзо нахвата када милиони туриста престану да долазе.

Други разлог је дефинитивно економске природе. Руских туриста нема на турским плажама, а паучина у каси се веома брзо накупи када неколико милиона људи одлучи да не проведе свој одмор код вас. Такође, Руси су увели и санкције на извоз турских пољопривредних производа, и стопирали мултимилијардерски посао изградње нуклеарне електране на југу Турске. Као последњу, можда и најбољнију контрамеру коју су Руси увели, стопиран је Турски ток.

Израел као посредник?

Имајући у виду да је премијер Израела Бењамин Нетанијаху недавно био у посети Москви, а да је након тога уследило помирење, може се претпоставити да је једна од тема разговора њега и Путина била управо Турска. Иако би многи помислили да је ово најпре политичка победа Москве (што није нетачно), слика је много шира: ово је пре свега победа целог региона, који једино може да напредује када јаке силе сарађују.

Izvor: blic.rs

Oznake: Vladimir Putin, Izrael, Redžep Tajip Erdogan, Rusija, Turska