Србија може да постане најближи економски и политички савезник Русије, а конструктиван став Београда поводом ситуације у Украјини је позитиван сигнал да односи наша два народа могу да буду још приснији. Ово ексклузивно за „Србин инфо“ поручује Сергеј Наришкин, председник руске Думе, који је ових дана посетио српску престоницу.

Како видите тренутну  ситуацију у Украјини?

– Пре свега морам да нагласим да је несхватљиво да се у сред Европе данас догоди хатински масакар попут оног у Одеси ( и да добар део међународне заједнице готово игнорише тако страшан догађај. Благонаклоно се гледа на ренесансу нацизма у Украјини. После илегалног преврата у Кијеву, екстремисти сада прете југоистоку земље и угрожавају животе свим људима, а нарочито онима који желе да говоре руским језиком. Русија је дуго упозоравала на овај проблем, који би без сумње избио и на Криму да нисмо правовремено реаговали.

Да ли ће се Русија још активније укључити у решавање кризе на југоистику Украјине?

Хатин (на белоруском «кућа») – село у Белорусији, потпуно (са женама и децом) је било уништено 22. марта 1943 од стране оделењеа полиције, које је било формирано од фашиста из западне Украјине, који су пришли нацистичкој Немачкој, за време Другог светског рата. 

– Помно пратимо ситуацију. Забрињава чињеница да узурпатори власти у Кијеву остављају све мање простора да се ситуација реши. Сви морају да схвате да је ово што се тренутно дешава у Украјини ништа друго до геноцид над руским, али и украјинским народом.

Чини се да су и поред многих притисака са Запада, односи Србије и Русије све блискији?

– Влада у Београду има за циљ чланство у Европској унији, али што се нас тиче ми не видимо препреке да наше две земље буду најближи политички и економски партнери. Чини ми се да то једино смета Бриселу, што је смешно као што су смешне и санкције Запада према Русији. Реално, то је само кршење међународног права које једино штети сарадњи.

Да ли ће се по вашем мишљењу, када се буде нашао пред директним ултиматумом из Брисела, Београд пре одлучити за блиску сарадњу са Москвом или Европском унијом?

– На вама је да одлучите, али не би требало заборавити да су кроз историју наша два народа увек била на истој страни, да су заједно ратовали против истог непријатеља и да никада нисмо имали међусобних конфликата. Сетите се само 1914. године када су Руси и Срби били ти који су желели мирно решење свих тешких питања, али ни тада, као и много пута у новијој историји, Запад није хтео да чује наш глас. Зато када ми моји српски пријатељи исказују  захвалност због помоћи Русије српском народу, ја одговарам да ми исто тако памтимо како је Србија после Првог светског рата прихватила велики број наших емиграната, који су побегли након Октобарске револуције. И ми смо вама захвални помоћи.

У Русији се све више прича о томе да је НАТО бомбардовање Србије 1999. године пробудило свест руског народа о опасности која и њима прети?

– Мислим да је и у Србији, али и у Русији, НАТО агресија свима отворила очи, изазвала огромно незадовољство и жељу да се супротставимо злу. Верујте да оно што се догодило 1999. године сигурно нећемо заборавити, али ни дозволити да се жртва представља као агресор. Глас Србије мора да се чује – закључује Сергеј Наришкин.

(Србин.инфо)

Ознаке: Русије, Сергеј Наришкин, Србија, Украјина