Прочитај ми чланак
Представници Двери боравили су у Москви и на Криму, где су били део мисије међународних посматрача референдума о присаједињењу Крима Русији. Догађај који по свом значају превазилази димензије овог црноморског полуострва и не престаје да узбуђује политичку јавност света имали су прилике да посматрају и очима директних учесника.
Већ током лета ка Москви Аерофлотовим авионом осећала се неуобичајена атмосфера и интересовање путника за то што се дешава тако рећи под нама…После неких пола сата лета и ми смо имали прилику да разменимо коју реч с једном од стјуардеса у авиону, симпатичном младом Рускињом, и кад смо се заинтересовали да ли се већ налазимо изнад Украјине и града Лвова (иначе центра Галиције на западу Украјине и изворишта антируске и прозападне агитације), стјуардеса нам је одговорила полупотврдно, односно да смо ту негде јер је Лвов близу границе, али да нећемо прелетати Украјину, већ идемо обилазно преко Пољске и Белорусије…
Ноћ пред лет на Крим провели смо у једном од московских хотела. Такси, метро, брзи воз са и до аеродрома Шереметјево било је све што смо те вечери и јутра видели пролазећи и одлазећи из поспаног мегалополиса.
Авион за Симферопољ дупке пун. Чују се многи језици. Већину тог шареног али и веома озбиљног света чине новинари, а многи од њих су кренули у мисију сличну нашој и сутрадан су нам се као међународним посматрачима укрштали путеви по Криму. Касније смо током боравка сазнали податак да је референдум о повратку Крима Русији пратило преко 600 новинара и посматрачи из 20-ак земаља (Аустрија, Белгија, Шпанија, Мађарска, Израел, Бугарска, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Италија, Летонија, Пољска, Србија, САД…)
Авион, као и из Београда, не прелеће Украјину из безбедносних разлога. Наиме, у Украјини је у општем метежу и државном удару који је организован и потпомогнут од стране земаља Запада и њихових специјалних служби, дошло и до организоване пљачке магацина са оружјем које је делом коришћено за извршење кривичних дела и аката тероризма широм земље од стране лица која себе називају „представницима нових, демократских власти“.
Ми на мониторима који се налазе у Аерофлотовим авионима пратимо да практично на Крим долећемо прелетајући једним делом регион Северног Кавказа и Краснодарски крај и преко Црног Мора, са истока се спуштамо на Крим. Покрај нас седи разговорљиви човек азијатске спољашњости, прича да је Нагајац (Чуваш) по народности, иначе председник Нагајског региона у Дагестану. Тишина и озбиљност којом су се путници искрцавали из авиона, затим превозили од авиона до аеродромске зграде и напослетку приближавали пункту на коме се врши пасошка контрола одавала је утисак некаквог ишчекивања и повећане пажње. Осим тога на аеродрому није било приметно да се било шта неуобичајено дешава. Цариници и милиционери у редовним униформама и са ознакама украјинске државе вршили су свој посао. Веома брзо се срећемо са људима задуженим за дочек страних посматрача и с њима напуштамо аеродромску зграду. Договорили смо се да одмах кренемо у обилазак гласачких места и проверимо како теку припреме за сутрашњи референдум.
Симферопољ је највећи град и административни центар Крима. Има око 400000 становника и налази се на југу континенталног дела полуострва на прелазу из равничарско-степског северозападног дела полуострва у планинско-приморски југоисточни део. Већи део територије полуострва Крим има континенталну климу, изузев крајњег југа где под утицајем Црног Мора преовлађује суптропска клима. Лета су поприлично топла са температуром до 40°Ц. Зиме су умерено хладне са температурама које не падају испод -4°Ц. Вративши се у Симферопољ по лепом сунчаном дану имали смо прилике да се уверимо да је то веома простран град са лепим здањима у централном делу града, али са преовлађујућом совјетском архитектуром. Пролазећи кроз град нисмо сретали униформисана и наоружана лица, чак ни саобраћајне патроле нису биле упадљиво бројне…
Дошавши на бирачко место уверили смо се да је цео састав бирачког одбора био на месту и у фази завршних припрема за обављање сутрашњег референдума. Чланови одбора објаснили су нам веома љубазно и предусретљиво на који начин ће тећи гласање, упознали нас са референдумдским питањима, гласачким листићима, и осталом документацијом. Домаћини с којима смо дошли били су максимало стрпљиви, ничим нас не пожурујући и пружајући нам могућност да се упознајемо и распитујемо о чему год и колико год желимо.
И овде, а и на свим будућим обиласцима имали смо срдачне и занимљиве разговоре с члановима бирачких одбора. Истицали смо да смо дошли из братске и пријатељске Србије у име покрета Двери, да помогнемо да све прође у реду, поздрављајући њихову жељу да се исправи историјска неправда и Крим врати Русији, притом ничим не нарушавајући објективну позицију формалног дела нашег задатка да обавимо непристрасни мониторинг референдумског процеса.
На овом бирачком месту имали смо и први сусрет с екипом из државне телевизије ТВ Крим, за коју смо дали изјаве, које су одмах емитоване у њиховим информативним емисијама, а такође смо имали и садржајне неформалне разговоре обострано размењујући информације и упознајући се са стањима у нашим земљама и питањима везаним за кримски референдум. До краја дана обишли смо још једно бирачко место нестандардног типа у оквиру градске болнице и ту смо добили нове пратиоце с којима смо остали до краја нашег боравка на Криму. Један од њих био је сам начелник болнице, а други такође лекар.
Остатак дана, до одласка и смештаја у хотелу „Москва“, провели смо у дружењу и разговору с нашим домаћинима од којих смо сазнали доста тога о животу у Симферопољу и на Криму уопште, и нарочито у ове за Кримљане историјске дане, а посебно су интересантне биле приче о чудима светитеља кримског Светог Луке Војно-Јасеницког, који је био архиепископ и хирург и о коме се и код нас доста зна. Последњег дана нашег боравка на Криму, у понедељак, пружла нам се прилика и благослов да се и сами поклонимо моштима овог светитеља у Свето-Тројцком храму града Симферопоља који је и манастирски храм женске монашке обитељи.
Да је све ово што се догађало на Криму и око референдума у Божијим рукама и да је испраћено и молитвама Његових угодника може се наслутити и из симболике која се догодила поклапањем датума – мошти Светог Луке су обретене (откривене) 18. марта 1966. године, а истог дана ове године Руска Дума је прихватила резултат референдума на Криму и председник Путин је потписао указ о присаједињењу Крима Русији!
У недељу, 17. марта, већ од јутарњих сати смо били на бирачким местима, и најјачи утисак, осим што је све протицало у реду, био је тај да је већ за првих сат времена на биралишта на оним местима која смо обишли изашло скоро 15 % грађана са правом гласа. У разговору са нашим домаћинима договорили смо да осим Симферопоља тога дана обиђемо и приморске градове Алушту и Јалту и да на путу ка њима у планинском рејону Крима обиђемо и неколико сеоских средина и видимо како тамо протиче гласање. Заједничко за све било је да је на целом Криму тог дана владала слављеничка и празнична атмосфера, музика је одјекивала с разгласа на многим местима…Приморски градови Алушта и Јалта оставили су на нас изузетан утисак својом уређеношћу.
Сусретали смо се на путу тог дана с многим грађанима, међу њима и с младима који су сада први пут користили новостечено право гласа и који су такође изашли у великом броју на гласање. Једна Рускиња са Јалте нам је испричала како је она рођена у једној од прибалтичких република бившег СССР-а и како је због обесправљености и притисака на Русе после њиховог осамостаљивања морала да напусти свој родни крај. Тада када се доселила на Крим, 1992. године мислила је да долази у Русију, а испоставило се да Украјина креће такође русофобским путем и да власт у Кијеву све ове године прави све већу дистанцу према Москви.
Нарочито после најновијих догађаја и тзв.„евромајдана“, руско становништво Крима нашло се не својом вољом и кривицом у ситуацији да су му угрожена основна права и овај референдум доживело је као олакшање и могућност да се после 60 година исправи историјска неправда коју је учинио председник тадашњег СССР-а Никита Хрушчов и простим декретом одузео Крим Русији и предао га тада републици у оквиру СССР-а Украјини. Сличност са судбином српског народа у Југославији је више него очигледна, и тим пре ми осећамо велику солидарност и разумевање према проблемима руског народа.
Централни догађај тога дана за нас, по повратку с обала Црног Мора у Симферопољ, збио се у вечерњим сатима, тачније у 17:30 када је у студију државне телевизије ТВ Крим уприличена конференција за штампу само за посматраче из Србије, односно само за нас из Двери. Имали смо прилику да у директном преносу који су преузимале и многи ТВ канали из целе Русије, и не само из Русије да се обратимо целом руском аудиторијуму и да изнесемо своја позитивна гледишта на све што смо тога дана видели. По московском времену тада је било 19:30, и цела Русија је очекивала вести са Крима. Итар-Тасс и остале агенције већ после неколико минута преносиле су наше речи широм света о томе да референдум пролази регуларно, у миру, уз велику излазност и поштовање свих демократских процедура…
Први прелиминарни резултати говорили су да је на референдум изашло преко 80% бирача и да је од тога преко 90% гласало за присаједињење и повратак Крима Русији…Симферопољ је био спреман за славље, колоне аутомобила са руским тробојкама и хиљаде грађана слило се ка централном градском тргу где су уз велики ватромет и концерт групе „ЉУБЕ“ прославили овај историјски дан. Наши домаћини су нам објашњавали да они ово још никад нису доживели у свом граду!
Пут, назад у Србију водио нас је и овога пута преко Москве у којој смо провели још један дан до полетања за Беогарад. Стигли смо и да обиђемо Сергијев Посад и поклонимо се игуману руске земље Преподобном Сергију Радоњешком (ове године обележава се 700 година од рођења Св. Сергија) и да увече осетимо и атмосферу са великог митинга на Црвеном тргу на коме се Владимир Владимирович Путин обратио руском народу. Главна парола и порука и са овог, као и са свих народних скупова који су се ових дана одржавали од Калининграда па све до Камчатке и Владивостока била је „Свој народ нећемо оставити“.
Пред сам полазак на кратко смо се срели и с нашим московским пријатељима који су нас испратили и молили да поручимо Србима: Време распадања је прошло, почиње време сабирања!
Миленко Баборац
Москва – Крим, Русија, март 2014.
