Прочитај ми чланакДвери су још 2013. на конференцији за новинаре у Лесковцу указале на спрегу владајућих структура на републичком и локалном нивоу са страним корпорацијама, међу којима је и „Јура“, све у циљу заштите изношења капитала ван земље, неплаћања пореза на добит у Србији и што је најгоре, ради држања запослених у безнадежном, ропском положају, јер нема ни једне институције која их штити.
Режим техничке Владе наставља „европски“ курс антидржавне економске политике. И даље нема никог у држави Србији и граду Лесковцу од државних органа, пореске управе, званичних представника власти, синдиката, Привредне коморе, Економског савета Града, или оних „који су их довели“ да „стисне петљу“ и да се осим бираним речима, обрати пословодству Zdravlja – Actavis, Фалкеа, Jeanci-а, Sonder-dux-а и других, те затражи поједина појашњења у вези исказаног финансијског резултата пословања тих предузећа, статуса радних места, броја отпуштених радника, услова рада, промене делатности предузећа, злоупотребе имовине предузећа…
Случај „Јуре“ само је кап у мору антидржавне економске политике. На пример: у исто време када члан Председништва Двери мр Предраг Митровић добија тужбу турског „Џинсија“ и док се врши притисак да Митровић изгуби посао, „Здравље“ донира 2,5 милиона динара локалној самоуправи – под надзором градоначелника Горана Цветановића за обнову дечијег парка, а Јура донира 2 аутомобила инспекцији Министарства рада. Смисао је јасан: узбуркала се јавност, донирајте да испаднете социјално одговорни, а ми ћемо и даље заташкавати ваше прљаве работе. Како тад – тако и сад. Ипак и притисак јавности и одговорних политичара уроди некад плодом. Након што је „Џинси“ изгубио спор са мр Предрагом Митровићем, њихов финансијски биланс се значајно променио: од вишемилионског губиташа, постали су профитабилна компанија у Србији која уредно плаћа порез на добит држави Србији. Таквим примером би требало да се поведу и остали страни инвеститори, које узгред буди речено, дотира држава Србија, односно ми грађани, порески обвезници. Њима пак не пада на памет да нама врате те новце назад у буџет, већ износе огроман профит из земље о чему смо и раније говорили.
Једино су немачки инвеститори остали недодирљиви. „Фалке“ д.о.о, под будним оком немачког амбасадора и уз климоглаве републичких и локалних власти, настављају да неометано исисавају капитал из фабрике у Лесковцу, уз пословање са губитком и избегавањем плаћања пореза на добит.
Где су ту радници? Као и обично на дну скале, препуштени сами себи. Нити раде за новац колико њихов рад вреди, нити су им услови рада иоле задовољавајући, нити могу да остваре било каква права када примете да су угрожени. Докле ће тако бити? Докле год оловка на изборима заокружује странке које нас воде у распаднуту ЕУ која и даље нема алтернативу, докле год је мандатар срећан због похвала из ММФ-а, а део мислеће јавности склања главу у страну и не жели да се бави друштвеним односима, нити да искористи своје бирачко право.
Информативна служба Српског покрета Двери
