Pročitaj mi članak
5. октобра 2013. године навршава се два века откако су Турци Османлије поново ушли у Београд, и 13 година откако су ДОС-манлије почеле да уништавају Србију.
Ове, 2013. године, навршило се тачно два столећа како су Турци Османлије поново ушли у Београд, чиме је Први српски устанак окончан поразом. Када су упали у град, окупатори су све Србе које су затекли у њему или побили или похватали и продали у робље – сматра се да је само тог дана продато око пет хиљада српских робова.
Овоме је претходила 1812, када је Русија морала да се повуче са балканског фронта, зато што је Наполеон,турски савезник у борби против Карађорђевих устаника, водећи војску од 600 хиљада својих европских следбеника,кренуо у поход на Москву. Измењена политичка ситуација Србију је, привремено, лишила моћне руске заштите, и изложила је нападу преко сто хиљада Турака. Херојска одбрана српске слободе почела је крајем јуна 1813: изгинули су хероји попут Хајдук Вељка Петровића и Зеке буљубаше. Али, сила зла била је, привремено, јача – преко 200 хиљада избеглица нашло је уточиште у збегу са оне стране Дунава и Саве.
Ове, 2013, навршава се тринаест година од када су плаћеници НАТО Империје(част изузецима!), маскирани у Демократску опозицију Србије, познатији као ДОС-манлије, под видом „демократских промена“, дочепали власт и почели да, у договору са својим страним менторима, разарају Србију, уништавајући њену привреду, распродајући њене ресурсе, лишавајући је војске и способности да се брани, предајући, упркос Уставу, Косово и Метохију, доносећи противуставне акте погодне сецесионистичким намерама да се Војводина одвоји од Србије, доводећи народ у невиђену, афричку беду, а све време причајући о томе како нас воде у Европску Унију.
Долазак ДОСманлија на власт се збио у тренуцима кад Русија није била довољно снажна, што се, за тринаест година, сасвим променило – Русија је опет велесила, на чију помоћ би држава Србија могла да се ослони, али, на жалост, њени политичари су, у огромној већини, само слуге НАТО Империје којима таква геополитичка преоријентација ни на памет не пада.
ДОС-манлијама су се придружили и они који су 5. октобра 2000. Године били на другој страни, попут Томислава Николића,Александра Вучића и Ивице Дачића, и сада сви сложно марширају ка пропасти, маскираној у ЕУ – интеграције. Као што су Турци Османлије побили на десетине хиљада Срба поново окупирајући Србију 1813, а протерали преко 200 хиљада избеглица с оне стране Дунава и Саве, тако су НАТО ДОС-манлије, спроводећи политику својих неолибералних капиталистичких газда из Вашингтона и Брисела, успели да, од пописа 2002. до пописа 2011, смање број становника Србије за 400 хиљада, шаљући једне ван земље, а друге под земљу.
Поводом црног датума српског пораза, 5. октобра, Двери се обраћају јавности Србије и кажу: иако смо у тешком стању, нисмо поражени. Само две године после 1813, дошла је 1815, када је, на Цвети, кнез Милош узео крсташ барјак у руке и рекао:“Ето мене, ето вас, рат Турцима!“ То што садашњи режим наставља распродају и разарање Србије, почев гурања Косова и Метохије под власт крволока Хашима Тачија, преко довођења на место министра економије неолибералног крижара Крстића, до организовања „мини прајда“ (педербала) упркос званичној забрани геј параде, уопште не значи да их народ већ не прозире и не презире.
Двери јасно и гласно кажу да је Србија вечна док су јој деца верна, а то значи да ћемо се свим силама борити за другу и другачију Србију, у којој ће трајне вредности наше прошлости, од чојства и јунаштва, преко задругарства и социјалне солидарности, до породице и поштења, бити поново окосница њеног подизања и напретка.
Ближи се час да се ДОС-манлијска окупација и њени придружени спроводиоци, који су сад на власти у нашој напаћеној земљи, оконча, и да почнемо из почетка. Све позивамо да нам се придруже у великом маршу ка слободи, који је, у овом тренутку, предвођен оним државама света што нису спремна да служе НАТО Империји – не само Русијом, него и Кином, Бразилом, Индијом, јужноамеричким државама и свима који се боре за своју слободу. Позивамо све наше земљаке да стану под заставу слободе, и да крену ка бољем и праведнијем свету, у коме неће бити места за банкократски олош и тајкунску олигархију! Карикатура: Борислава Станковића
