Прочитај ми чланакКонстатација која је изречена на заједничкој конференцији за новинаре двојице премијера Александра Вучића и Душка Марковића да су „односи Србије и Црне Горе најбољи у последњих 20 година“ потврђује тврдње Двери да Вучић апсолутно подржава затирање српског идентитета у Црној Гори и да води исту политику као Ђукановић са којим је у блиској сарадњи.
Никада нисмо чули да је српски премијер осудио политику Ђукановићевог режима која је довела до потпуног обесправљивања Срба који немају минимум политичких права, нити права у области културе, просвете, информисања, вероисповести, или да је било шта урадио за заштиту права српског народа и државних интереса Србије у Црној Гори. Вучић се сада, у предизборној трци, сетио Срба у Црној Гори и изрекао празну флоскулу „да ће се по питању њиховог положаја урадити одређене важне ствари“. Његов задатак је да српском народу саопшти које су то „важне ствари“ и да ли, уопште, постоји стратегија Владе за заштиту њихових права.
Не изненађује ни Вучићева изјава да Србија поштује одлуку Црне Горе да уђе у НАТО, јер и он покушава Србију да уведе у НАТО. Ђукановић и Вучић су већ читаву деценију у врло блиским бизнис – политичким везама иза којих стоји криминал. Они су у врху мреже организованог криминала, међусобно се подржавају у опстанку на власти и ширењу бизниса. Они спроводе исту политику, имају исте газде – Брисел, НАТО, ММФ, поједине тајкуне и криминалце. Ђукановић је свој политички опстанак обезбедио служећи верно овим центрима моћи, а то исто ради и Вучић.
О њиховој повезаности сведоче и догађаји везани за изборни дан у Црној Гори који указују на вешту манипулацију и договор Ђукановића и Вучића, како би се, под изговором насилног свргавања режима, Мило спасио изборног пораза. Због те представе о покушају државног удара у режији Бебе Поповића и даље се води поступак против 18 грађана Србије, а режим Александра Вучића хапси српске држављане у овом монтираном процесу и држи их у притвору без икаквог разлога, као што је случај са Предрагом Богићевићем, председником Равногорског покрета.
Обелодањено је још 2009. године да су Вучић и Николић почели да учвршћују своје везе са Ђукановићем и Станком Суботићем 2007. године у париском хотелу „Риц“. Неизоставна карика овог друштва је и Дарко Шарић. О везама Суботића и Шарића говори и оптужница српског Тужилаштва за организовани криминал. Шарићев сарадник, Небојша Јестровић који је, према наводима Тужилаштва, био власник и директор неких фирми које су служиле за прање новца, 2009. године је постављен за директора фирме „Футура плус“ која је била у власништву Станка Суботића. „Футура плус“ је дистрибутивна мрежа и имала је велике дугове према издавачима новина. Вучићеве дневне новине „Правда“ излазиле су од 2007. године, а угасио их је када је дошао на власт 2012. Постоје тврдње да је Шарић, када је практично преузео контролу над пословањем „Футуре плус“ преко Јестровића, одмах исплатио дуговања ове фирме према дневном листу „Правда“. А црногорски медији су обелоданили и да је фирма Вучићевог пријатеља и сарадника, актуелног градоначелника Београда Синише Малог имала пословне везе са „Футуром плус“ и пружала им консултантске услуге.
За време Вучићеве власти Шарић се предао органима Србије, Апелациони суд је прошле године укинуо пресуду Дарку Шарићу за шверц кокаина, за Станком Суботићем прво је повучена потерница и омогућено му је да се брани са слободе, а онда је због недостатка доказа правоснажно ослобођен оптужби за шверц цигарета. Зар неко мисли да су ово само случајности? То је мрежа организованог криминала, а Вучићев и Ђукановићев режим су дубоко у њему, они су само паравани за спровођење финансијских интереса њихове политичке врхушке и пријатеља тајкуна и криминалаца. Трагична је чињеница да они све нас држе у каљузи организованог криминала, да уништавају и будућност наше деце и наших држава. Дошло је време да се трајно порази тај корумпирани, мафијашки систем.
Информативна служба Српског покрета Двери
